Piše: Nina Kovačević
Majorka, najveće ostrvo Balearskog arhipelaga, koji se pored pomenutog sastoji još i od ostrva Menorka, Ibica, Formentera i Kabrera, smeštena je u zapadnom Mediteranu, istočno od španskog kopna i severno od Alžira. Odlikuje je izuzetno povoljan geografsko-turistički položaj, a frekventnost aerodroma u glavnom gradu Palmi nesumnjivo ukazuje na atraktivnost ove destinacije.
Majorka je u potpunosti podređena turizmu. Prvobitno je ljubazno ugošćavala učene ljude i umetnike iz različitih krajeva, da bi pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka doživela pravi turistički procvat, te su se počevši od tada pa sve do današnjih dana na ovom ostrvu razvijali različiti vidovi turizma – od masovnog do elitnog, biciklističkog, nautičkog, održivog.
Iako ovo ostrvo na godišnjem nivou poseti izuzetno veliki broj turista, posebno leti, turizam još uvek nije drastično izmenio autentičnost ambijenta, a kulturni uticaji svih onih naroda koji su ovde boravili su i danas vidljivi. Ipak, masovni turizam nosi sa sobom određene rizike, pa i ovo ostvo u različitim segmentima plaća izvestan danak svojoj popularnosti.
Svakako da je morska obala sa prelepim uvalama i plažama glavni faktor privlačenja turista (takozvani sea and sun turistički koncept), ali među faktorima koji dopunjuju turistički ponudu su svakako i živopisna sela na ostrvu, brojne kulturne znamenitosti, sportske aktivnosti, različite manifestacije (koncerti, festivali, sportska dešavanja), gastronomija i izuzetno razvijen nautički turizam (neverovatan broj plovila, luksuznih jahti, jedrenjaka, turističkih brodova, kruzera), posebno u gradu Palmi.
U starom jezgru Palme
Palma de Majorka (Palma de Mallorca) je lučki grad smešten u jugozapadnom delu najvećeg ostrva Baleara. Osnovana je još u vreme Rimljana. Grad je nekada u odbrambene svrhe bio opasan utvrđenjima, koja danas nisu očuvana, ali se u okviru njih nalazi takozvano istorijsko jezgro grada sa najvećim broj znamenitosti ovog ostrva. Svakako kao najznačajniji i najprepoznatljiviji kulturni motiv ističe se gotička katedrala La Seu (13. vek) sa čijeg platoa se pruža nestvaran pogled na luku i more.
Pored katedrale se nalazi i Palata Almudaina, nekada sedište španskih kraljeva, a danas letnja rezidencija španskog kralja u kojoj se odvijaju zvanične ceremonije, i muzej koji je otvoren za posete. U neposrednoj blizini pomenutih zdanja, u jednoj vrlo simpatičnoj uličici, smeštena su i arapska kupatila koja predstavljaju redak primer muslimanske arhitekture u ovom gradu.
Ne treba zaboraviti ni brojne muzeje, parkove, kao ni malo udaljeniji, ali opet u središtu grada, prelepi dvorac Bellver iz 14. veka (na katalonskom njegovo ime znači lep pogled) smešten na brdu iznad grada koji, verujem, nikoga ne može da ostavi ravnodušnim. Sa ove sjajne lokacije možete uvideti potpunu lepotu ovog neobičnog i šarmantnog mediteranskog grada. Castell de Bellver je nekada bio tamnica, a danas služi kao muzej i veoma je posećen.
Ipak, ono što je na mene ostavilo najveći utisak je mnoštvo uskih, isprepletanih uličica koje prožimaju gradsko jezgro i u kojima čovek može da osveži onaj osećaj “divne izgubljenosti”. Dok šetate kroz te uličice stičete utisak da lutate, a ustvari sve one uvek vode do neke od glavnih ulica ili centralnih atrakcija, tako da ipak nećete ostati dugo zarobljeni u nekom drugom svetu i vremenu.
Savršenstvo momenta
Na svakom ćošku, u skoro svakoj uličici, a da ne govorim o nekim glavnim lokacijama, možete videti lepe, male, ušuškane restorane, ali i one otmenije u čijem ambijentu ljudi uz dobro vino i tapas (tanka šunka, sir, masline i slično) uživaju svim čulima.
Ovde ne treba sebi uskratiti ni domaću ensemadu (tradicionalni kolač na Majorki, po izgledu sličan našem pecivu „slani puž“) ili koku de patata (domaća krofna) u nekoj od poslastičarnica. I sve to dok vas zvuci tradicionalne španske muzike veštih svirača akustične gitare, pogotovo u blizini Katedrale, nose u neke druge dimenzije i stvaraju osećaj da vam u tom trenutku baš više ništa drugo nije potrebno.
Brzo i udobno
Palma de Majorka ima izuzetno dobru saobraćajnu infrastrukturu. Od putne, preko železničke, do vazdušne. Do svake plaže u okolini, na teritoriji samog grada, ide gradski prevoz, a do mesta izvan grada voze međugradski autobusi. Sve je veoma lepo organizovano, autobusi su klimatizovani i udobni, a nigde nisam uočila toliko ljubaznih i nasmejanih vozača autobusa kao što je to slučaj na Majorki.
Od glavnog grada Palme do mesta Port de Soller, koje se nalazi na zapadnoj obali ostrva, saobraća i starinski drveni turistički voz koji predstavlja posebnu atrakciju i čija vožnja omogućava turistima da uživaju u očaravajućim krajolicima kroz koje prolazi. Port de Soller je simpatično turističko mesto privilegovanog pejsaža (planinski venci Serra de Tramuntane, sa najvišim vrhom Puig Major preko 1.400 m.n.v, u kombinaciji sa divnim peščanim plažama) sa prelepim vilama, hotelima i restoranima i isto tako čistim morem. Ovaj turistički kompleks je poznat i kao francuska kolonija, s obzirom da su nekadašnji stanovnici ovog mesta dolazili najviše iz Marseja.
Valjdemosa
Majorka je još poznata i po svojim živopisnim, rustičnim selima, sličnim onima sa razglednica. Samo, nijedna razglednica ne može da prenese dušu jednog mesta kao što je, na primer, selo Valjdemosa (Valldemossa). Smešteno u zapadnom delu ostrva i okruženo planinom Serra de Tramuntana, pravi je primer da dok god se zadrži istinska autentičnost i dok god se neguje i čuva duh prošlosti, čak i pod velom savremenog, identitet jednog naroda i njegovo kulturno nasleđe stoje na čvrstim temeljima. Priroda i kultura su u ovom selu ostvarile najkvalitetniju saradnju – ulice i kuće su izgrađene od kamena i ukrašene prelepim koloritnim saksijama sa cvećem. Neverovatno je kako je ovde po pitanju dekoracije “svega na volju”, ali nekako ništa nije preterano i ne prelazi u kategoriju kiča. Sve je tako lepo i smisleno.
Mnogi umetnici su kroz istoriju posećivali Valjdemosu, pa i čuveni poljski kompozitor Frederik Šopen koji je u 19. veku jednu zimu proveo baš u ovom mestu sa francuskom književnicom poznatom pod pseudonimom Žorž Sand. Ona je inspirisana ovim mestom napisala roman “Zima na Majorki”.
U Valjdemosi se nalazi i rodna kuća zaštitnice Majorke Svete Kataline Tomas. Od posebnog značaja je Real Cartuja de Valldemossa, stari kartuzijanski manastir osnovan u 14. veku, koji je nekad bio kraljevska rezdencija, a danas predstavlja muzej. Posebnom lepotom se ističe vrt kod manastira sa savršenim cvetnim alejama i drvoredima.
Specifično za Valjdemosu je što su se u njoj još uvek održale starinske poslastičarnice koje nude domaće proizvode poput već pomenute “coca de patata”, slične našoj krofni, koja predstvalja pravi specijalitet ovog mesta.
U društvu s kraljem
Na ovom čarobnom ostrvu letuju brojne poznate ličnosti, pa i sama španska kraljevska porodica…
Još mnogo toga bi se moglo pisati o ovom balearskom dragulju, ali svakako da je lično prisustvo na licu mesta najmerodavnije. Zato, ukoliko budete u prilici, nikako ne propustite da i sami steknete uvid u prirodne i kulturne lepote „la més gran de les Illes Balears“.
Fotografije: Turizmarium
