„Pandemija COVID-19 je nesumnjivo već ostavila dugoročne negativne efekte na globalnu turističku industriju. Ipak, mnogi vide pandemiju kao prekretnicu, kao pauzu da se razmotri pritisak koji turizam čini na životnu sredinu, kao i opšte društveno-ekonomske posledice razvoja turizma, ali i priliku da se ukaže na poželjniji pravac njegovog razvoja“, smatra dr Uglješa Stankov. On veruje u neophodnost postojanja više svesnosti među potrošačima kako bi turizam oživeo kao industrija koja ima manje negativnih uticaja i koja radi za dobrobit društva i planete. Tu neophodnost afirmiše i popularnost takozvanog mindfulness trenda, odnosno, kako Uglješa navodi, „trenda pune svesnosti među potrošačima koji se posmatra kao značajan pokretač promena životnog stila u zapadnim društvima. Isto tako, veruje se da pojedinci koji kultivišu punu svesnost imaju veću sposobnost da bolje sagledaju aktuelne probleme i da utiču na kreiranje saosećajnijeg turizma za budućnost“.
Širenjem virusa SARS-CoV-2 globalizovani svet se iznenada suočio sa pretnjom od opšteg zaražavanja i očekivane visoke stope smrtnosti kao posledice oboljevanja. Zastrašujuće slike ljudi koji pate od bolesti COVID-19 i do sada nezabeležene reakcije i mere ograničenja kretanja koje je preduzela kineska država šokirale su svet. Međutim, osećaj urgentnosti se u zapadnim društvima ipak javio nešto kasnije i to tek sa prvim medijskim izveštajima o pojavi zaraze u severnoj Italiji. Ti izveštaji su pokazali još jedan nivo opasnosti – nemogućnost jednog od najnaprednijih zdravstvenih sistema na svetu da se izbori sa problemom ovih razmera, u situaciji kada nije postojala nikakva vakcina ili zvanična terapija. Na globalnom nivou ljudi su savetovani da će fizička distanca i uzdržavanje od međusobnih bliskih kontakta biti najbolji način da se izbori sa trenutnom situacijom. To je u većini slučajeva izazvalo aktivnu saradnju među građanima koji su, pokušavajući da zaštite sebe i druge, ovu virusnu infekciju pretvorili u kolektivni izazov. „Svi smo u ovome zajedno“ postao je čuveni slogan anti-COVID-19 pokreta.
Pandemija COVID-19 je nesumnjivo već ostavila dugoročne negativne efekte na globalnu turističku industriju. Ipak, mnogi vide pandemiju kao prekretnicu, kao pauzu da se razmotri pritisak koji turizam čini na životnu sredinu, kao i opšte društveno-ekonomske posledice razvoja turizma, ali i priliku da se ukaže na poželjniji pravac njegovog razvoja. Međutim, da bi turizam oživeo kao industrija koja ima manje negativnih uticaja i koja radi za dobrobit društva i planete, potrebno je i da postoji više svesnosti među potrošačima. U tom smislu, mindfulness trend, odnosno trend pune svesnosti među potrošačima, se posmatra kao značajan pokretač promena životnog stila u zapadnim društvima. Ovaj trend rezultira povećanjem broja svesnijih potrošača, ali i pojavom proizvoda i usluga koji se baziraju na ovom trendu. Imajući u vidu jačinu udarca koje je pandemija COVID-19 izazvala na kolektivno stanje svesti, sve je više poziva na izvesno buđenje u turističkoj industriji i na potrebu snažnijeg oslanjanja na pojedince koji već čine deo globalnog mindfulness pokreta. Veruje se da pojedinci koji kultivišu punu svesnost imaju veću sposobnost da bolje salgedaju aktuelne probleme i da utiču na kreiranje saosećajnijeg turizma za budućnost.
U jednostavnom smislu puna svesnost (engl. mindfulness) podrazumeva praksu pojedinaca kada svesno usmeravaju pažnju na sadašnji trenutak, na sve ono što se tada odvija, kako u neposrednom okruženju tako i na unutrašnji doživljaj toga, bez dodavanja značenja na osnovu prethodnih iskustava ili projekcije u budućnost, a sve uz dozu saosećajnosti i potpunog prihvatnaja svari onakvih kakve jesu. Tako sagledana mindfulness praksa je istovremeno terapija, meditacija ili svesni izbor novog načina života. Mindfulness praksa je sve više prisutna unutar škola, univerziteta, vojske, državne uprave i drugih domena. U turističkom domenu, mindfulness praksa je priznata po svom blagotvornom uticaju na blagostanje turista, ali i na transformaciju samog turističkog iskustva. Sve je više pogleda na nju kao praksu koja može doprineti održivosti turističke industrije, uz snažan uticaj koji može imati na radni učinak zaposlenih u turizmu. Istovremeno, turistička industrija sve više postaje svesna ovog potencijala, sve je veći broj luksuznih, ali i standardnih turističkih ponuda koje se oslanjanju na prednosti ove, takozvane meta-svesnosti potrošača pri dizajniranju i sprovođenju turističkih iskustava.
(Ne)očekivana kataklizma
Turistička industrija, kao jedna od stubova globalizovanog društva, među prvim je bila pogođena pandemijom COVID-19, pokazujući tako svoju dobro poznatu krhkost na iznenadne promene u turističkim tokovima. Ipak, ovo je do sada najveće usporavanje koje je turistička industrija ikada iskusila u svojoj posleratnoj istoriji. Gotovo trenutno, turistički istraživači i industrija, poznati po svojoj znatiželji, proaktivizmu i agilnosti, počeli su da rade na mogućim rešenjima. Destinacijske menadžment oranizacije su odmah počele da promovišu društvenu odgovornost, pozivajući ljude da ostanu kod kuće i maštaju o tome kada će se stvari vratiti u normalu, kada će ponovo postati (masovni) turisti. Specijalna izdanja naučnih časopisa i vebinari su preplavili onlajn postor konstatujući štetu koja je svima već bila očigledna, ali i nudeći ad-hoc rešenja kao odgovor kriznog menadžmenta, koji u globalu nije bio sposoban da se nosi sa ovakvim tektonskim udarom na industriju.
Posle događaja 9/11 u SAD globalna turistička industrija takođe je bila teško pogođena, a kao rezultat toga uspostavljena je “nova normalnost”, pre svega reflektujući se kroz intenzivnu primenu sigurnosnih protokola. Te nove uslove propisala su regulatorna tela, a turistička industrija nije imala drugu opciju osim da ih poslušno prihvati. Međutim, trenutna kriza je bez presedana, ima uticaj na ceo svet i utiče gotovo na sve sfere života – na regulatore, na ekonomiju, društveni život, fizičko i psihološko stanje ljudi i time svara zajednički izazov za sve. Kao rezultat strukturnih šteta koje pandemija stvara, sve je veći broj mišljenja da turizam, u dugoročnijoj perspektivi, više neće biti isti. Istovremeno su se pojavili alternativni pozivi, uključujući i mindfulness trend, koji tvrde da je u vreme kada čitavo društvo svedoči kolapsu nečega što se verovalo da su bile stabilne i rigidne strukture kapitalističkog sveta, potrebno težiti ka kreativnijim i inovativnijim pristupima za budućnost, koji će se bazirati na evoluciji turističke industrije, a ne na želji za povratkom na staro.
Dosadašnje lekcije i put pred nama
Ono što smo do sada videli kada je u pitanju razvoj pandemije COVID-19 verovatno nije dovoljno da bi se donosili jasni zaključci, naročito sa apsekta specifičnih društveno-ekonomskih perspektiva koje utiču na turizam. Međutim, zbog globalnosti i obuhvata problema otvara se put za brojna predviđanja i spekulacije. Događanja tokom pandemije daju sve više argumenata za zalaganje da turistička industrija postane više okrenuta ka minduflnessu.
“Gde god da se nalaziš, tu si” – Turistički marketing bi trebalo da se više usmeri na svesne turiste
Naslov knjige “Gde god da se nalaziš, tu si” Džona Kabat-Zina, utemeljivača standarizovane mindfulness terapije, dobro reflektuje paradoksalnu situaciju u kojoj se i masovni turizam nalazio. Dok većina turističkih provajdera insistira na promovisanju i dizajniranju unapređenijih turističkih iskustava kako bi ostvarili što veće angažovanje turista, malo ko se fokusira na autentičnu dobrobit turista kao ljudskih bića. Turistički marketing pokušava da uveri turiste da će ih turistička iskustva učiniti srećnijim. Ipak, učiniti turistu istinski srećnim nije uloga koju turistički provajderi mogu da odigraju. Turista se zaista može zabaviti za relativno kratko vreme, ali će ta vrsta kratkotrajnog uzbuđenja i sreće brzo izbledeti. Studija 3,650 holandskih građana pokazala je da je dugotrajna sreća na osnovu turističkih putovanja samo iluzija. Postoje dokazi da je išekivanje putovanja ili sećanje na putovanje nekada prijatni osećaj od njegove realizacije.
Samoizolacija i ograničenja kretanja u svetlu pandemije COVID-19, kao i slučaju drugih recesija, naveli su potrošače da se okrenu bazičnim i suštinskim potrebama. Iznenadni diskontinuitet u obavljanju svakodnevnih rutina i prisilno prekidanje društvenih i poslovnih obaveza, ali i podrške koje ta rutina pruža pojedincima, navele su potrošače da se u većoj meri samostalno suočavaju sa uznemirenošću i stresom. Osim negativnih ponašanja, kao što je konzumiranja alkohola i drugih supstanci za borbu protiv stresa, deo potrošača je sve više počeo da traži samopomoć, uključujući mindfulness meditaciju, pilates i zdrav način života.
Turistička industrija u post-pandemijskom periodu mogla bi da ima koristi od potrošača koji su postali više svesni svojih dotadašnjih nesvesnih ponašanja i radnji (na primer, impulsivne kupovine) i potrošača koji mogu da odole obećanju lažne sreće. U tom smislu, tradicionalni pristupi turističkom marketingu mogu delovati pomalo trivijalno, ali i prepotentno, obaćavajući nešto što svesni turista zna da ne može biti ispunjeno. Zbog toga bi turistička industrija mogla razmotriti trenutnu promociju zasnovanu na stereotipu o putovanjima i okrenuti se iskrenijim pristupima, kao što su promovisanje odmora kao sredstva za uživanju u raznolikosti života, promocija aktivnog učešća u životu lokalnih zajednica ili promocija društveno i ekološki odgovornog putovanja.
Kvalitet iznad količine iskustava
Uprkos konstantnim naporima da se promeni lice sadašnje turističke industrije, privlačenje masovnih turista još uvek je glavna karakteristika modernog turizma. Horde turista u Barseloni ili Veneciji, kao i turistički procvat u mnogim takozvanim novim destinacijama, jasno pokazuju neodrživost trenutnih pristupa vođenja i planiranja turizma. Drugi i treći odmor postaje standard na mnogim razvijenim tržištima. Duži ali retki odmori se postepeno zamenjuju kraćim ali češćim putovanjim. Konačno, stalni rast međunarodnih i domaćih avio-letova jasno pokazuje da se savremeni turizam vrtoglavo razvijao do proglašenja pandemije.
Pandemija COVID-19 je primorala masovni turizam da naglo udari u zid i da prestane da se vrtoglavo širi i to se desilo gotovo u trenutku. Medijski izveštaji o slučajevima zaražavanja na kruzerima izložili su probleme masovnog turizma gotovo na karikaturalni način. Taj trend se nastavlja trenutnim organizovanjem “putovanja nikuda” u Australiji i Aziji, gde avio-prevnoznici i kruzeri odvoze i vraćaju putnike na isto mesto. Neizbežno, u sledećoj fazi oporavka, turistička industrija će pokušati da privuče što više delova nekada masovne potražnje nudeći razne podsticaje, kao što je bio slučaj na Siciliji, čiji su zvaničnici izrazili spremnost da subvencionišu letove i troškove smeštaja za turiste koji dolaze na ostrvo. Prema predviđanjma oporavka industrije, učestalost putovanja i stopa popunjenosti kapaciteta biće niža, delimično i zbog operativnih razloga na strani ponude koja neće biti dostupna za rad u punom kapacitetu.
Jedna od osnovnih karakteristika mindfulnessa je da se radi o iskustvenoj praksi. Pandemija, koja se smatra globalnim događajem, mogla bi da se posmatra kao prilika za dodavanje više kvaliteta budućim turističkim iskustvima. Drugim rečima, jedno vreme će putovanja biti ređa, ali to otvara prostor da ona budu manje trivijalna, a samim tim i vrednija za potrošače. Zaista, tržišna predviđanja navode da će turisti u post-pandemijskom periodu tražiti više bazičnih iskustava. Neke destinacije (na primer, Grčka i Kipar) počele su kampanju za podsećanje turista na osnovna fizičkih iskustava, kao što su uobičajeni zvuci talasa, letnje večeri, pripreme hrane i usluživanja, kao i druga slična iskustva koja su bila nedostupna za većinu potrošača tokom 2020. godine.
Umesto zaključka
Iako su virusi nevidljivi ljudima, njihove posledice i te kako jesu, kao i globalna reakcija na njih. Napori medicinskog sektora promovisali su radnike u zdravstvenom sistemu u prave heroje modernog doba, ali se i celo društvo mobilizovalo u ovoj borbi, oslanjajući se na odgovornost svakog pojedinca. U isto vreme, mediji su insistirali na slikama destinacija koje su ostale bez turista, ali i bez njihovih negativnih uticaja. Sve to je navelo veliki broj potrošača da preispita svoj odnos prema turističkim putovanjima, ali i da dublje pogledaju u sebe, okrećući se sopstvenim resursima i snagama. Postoje verovanja da bi sadašnja pandemija mogla da podstakne značajniji rast pune svesnosti među turistima. To bi zauzvrat trebalo da podstakne turističke provajdere da prilagode svoju ponudu novim zahtevima. Prema toj viziji, više svesnih turista može da deluje kao novi link koji povezuje, podržava i neguje celokupan ekosistem turizma za dobrobit svih, čineći turizam boljom industrijom nego što je sada.
Autor teksta: dr Uglješa Stankov, redovni profesor Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo Prirodno-matematikog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu (www.ugljesa.com)
Tekst je baziran na radu Stankov, U., Filimonau, V., & Vujičić, M. D. (2020). A mindful shift: an opportunity for mindfulness-driven tourism in a post-pandemic world. Tourism Geographies 22(3), str. 703-712, originalno objavljenom na https://www.tandfonline.com/doi/abs/10.1080/14616688.2020.1768432
