U vreme kada ceo svet doživljava veliki zastoj, a i sama planeta svojevrstan reset, izgleda da je jedini aktivan „putnik“ zapravo aktuelni virus. Kako smo se mi ostali poprilično primirili i čekamo neko bolje i zahvalnije vreme za nastavak putovanja, bar nam se pruža prilika da pročitamo zanimljiv „intervju“ koji je farmaceut Maja Debić u ime svih nas vodila sa ovim naizgled neumornim nomadom.
Piše: Maja Debić, farmaceut
Poželela sam da porazgovaram sa novootkrivenim stanovnikom naše planete i da mu postavim par pitanja. Nekako mi se čini da je njegova pojava u svakom od nas izazvala neki stepen emotivne reakcije, jer nas je, pre svega, naterala da se umirimo i sagledamo kako naši postupci utiču na kolektiv. Mi smo dosta toga rekli o njemu, a šta to on ima da kaže o sebi, ali i o nama?
Danas se često priča o sindromu podvojene ličnosti, naročito od kada je svedočenje ‘alter ega’ prihvaćeno kao zvanično svedočenje na sudu i razlog za optužnicu. Zanimljiva priča, izguglajte. Postoji struja psihijatara koja tvrdi da svako od nas ima alter ego, zapravo ne samo jedan nego više njih, ponekad i više stotina, a bolest nastaje kada izgubimo sposobnost kontrole tih unutrašnjih ličnosti. Za potrebe teksta, potrudila sam se da obnovim znanja o virusima koja sam stekla tokom školovanja, informisala sam se o korona virusu preko izvora informacija koje sam smatrala najrelevantnijim i hajde da kažemo da sam probudila svest korona virusa u sebi, pa smo u skladu sa tim i porazgovarali. Hajde da pretpostavimo da je nastavak teksta intervju sa korona virusom. Zvaćemo ga Kovid.
Zdravo, Kovide. Za početak, da li bi nam se predstavio?
Zdravo. Naravno, ime koje mi je dodeljeno je 2019-nCoV, pripadam familiji Coronaviridae. Do sada smo bili poznati kao uzročnici blagih respiratornih infekcija kod sisara i ptica, a povezuje nas, između ostalog, veličina, vrsta genetskog materijala koji prenosimo i spoljašnji izgled. Mi na svojoj površini imamo izbočine, izdanke koji obrazuju neku vrstu oreola oko nas (kada nas posmatrate pod svetlosnim mikroskopom), zato nam se i familija zove tako, po uzoru na latinski naziv za krunu – corona. Mi takve izdanke zovemo peplomere, svaka familija ih ima i one se razlikuju. Služe nam da se zakačimo za ćeliju domaćina koga smo izabrali kao naš inkubator i fabriku za sintezu nas samih. Mi nemamo sposobnost da se delimo u spoljašnjoj sredini, kao bakterije, i da se tako umnožavamo. Nama treba organizam koji je metabolički sposobniji od nas i u koji mi uđemo i damo mu komandu da nas pravi. COVID-19 je naziv za infekciju koju izazivamo.
Hajde nam objasni, u mikrobiološkom svetu, šta je bakterija, šta je grip, a šta si ti?
Daleko sam od bakterije, i dosta sam manji od nje; ona je mnogo sličnija ćelijama čovekovog organizma, ima svoj metabolizam, deli se od majke ćelije na ćerke ćelije u različitim sredinama, u vodi, zemljištu, kapima za oči, hrani, krvi… Ja sam jedan, a kada uđem u ćeliju, recimo pluća, prenesem svoj genetski materijal toj ćeliji, ona ga prihvati kao svoj i krene da ga umnožava. U tom genetskom materijalu je informacija o tome kako ja izgledam, a inficirana ćelija prati te informacije i pravi moje kopije. Izazivač gripa je virus Influencae, ali iz druge familije, takozvane Orthomyxoviridae (grcki orthos – pravi, myxa – mukus, sluz), manji je od mene, i dobro vam je poznat. I jedan i drugi se najbolje snalazimo u ćelijama sistema za disanje kod čoveka. Eto, to nam je zajedničko, s tim što on izaziva obilnu sekreciju sluzi praćenu produktivnim kašljem koji se ublažava ekspektoransima, a ja izazivam nadražajni, suvi kašalj i njega ublažavate antitusicima. Takođe, prenosimo se kontaktom i lako mutiramo, tj. prilagođavamo svoj genetski materijal uslovima sredine da bismo opstali.
Odakle si se pojavio, ovako iznenada?
Oduvek postojim na planeti, ali sam živeo svoj život na mestima na koja čovek nije često zalazio. Čuo sam da se priča da sam živeo sa slepim miševima. U jednom trenutku desilo se to da je čovek poremetio moje stanište, stupio je u kontakt sa mnom i omogućio mi da putujem dalje nego što sam inače putovao. A vi morate razumeti da sam ja virus, moje ime se povezuje sa terminom – virulentan, to znači – lako prenosiv. Ako mi je šansa data, proširiću se vrlo brzo iz više razloga, a to su: mali sam, lagan sam, prenosim se kontaktom, a kontakt je neizbežan, i umem da se prilagođavam uslovima sredine u kojoj se nalazim, jer moj sastav nije komplikovan (ja sam genetski materijal u opni i jedino što radim je to da prenosim taj genetski materijal, a on se uvek umnožava u višim organizmima).
Sad jedno pitanje čiji odgovor plaši mnoge. Koliko si smrtonosan?
Mi ne smatramo sebe smrtonosnim, mi umemo da oštetimo ćelije respiratornog (disajnog) sistema, jer ka njima imamo razvijen tropizam (afinitet, sklonost). To praktično znači da naše krunice, izdanci na našoj površini, mogu lepo da se zakače za površinu respiratornih ćelija sa kojima se dobro poklapaju. Kada se zakačimo za te ćelije, polako ulazimo u njih, unutra se oslobađamo našeg omotača i spajamo naš genetski materijal sa genetskim materijalom ćelije i ona kreće da ga prepoznaje kao svoj i krene da ga kopira. Polako naše genetske kopije pronalaze opnu, obavijaju se njom i tako postaju novi virusi koji napuštaju ćeliju domaćina. Za to vreme respiratorna ćelija se troši i umire. Znači, jedna ćelija disajnog sistema umre na račun velikog broja kopija jednog virusa koji je zarazio. Ako je organizam zdrav, on će se izboriti sa invazijom virusa i zaustaviti je puštajuci svoju vojsku na mesto napada.
Ta vojska je jako pametna, snažna, sposobna i mnogobrojna. Ima više borbenih linija i njeni ratnici se obučavaju za rat od rođenja, kao Spartanci. Ono što je ograničava je to što postoji samo unutar organizma i zavisi od njegovog stanja. Ako je organizam bolestan, ona je oslabljena. Znate o čemu pričam?
Pričaš o imunom sistemu?
Tako je. Ćelije imunog sistema, njegovi ratnici, su obučeni i svaki je usko specifičan za određeni tip napada. Ono što imuni sistem ume je da stvara antitela. Kada vojnik sretne mene, on skenira izdanke na mojoj površini i tu skeniranu sliku šalje na štampu i štampač štampa antitelo koje se uklapa sa tim izdankom kao ruka i rukavica, gotovo savršeno. Ištampana antitela šalje na borbene linije da me hvataju, a kada me uhvate, unište me. Prilično pametno.
Kako onda tebe optužuju za hiljade izgubljenih života tokom pandemije?
Ja oštećujem disanje, jer inficiram respiratorne ćelije. Disanjem se obezbeđuje kiseonik, a on je neophodno gorivo za sve ćelije organizma. Nekima on treba više, nekima manje, najviše ga troše metabolički aktivne ćelije, poput mišićnih ćelija ili ćelija jetre. Najzauzetiji mišić kod čoveka je srce, ono uvek pumpa, uvek je budno i uvek troši kiseonik. Šta kažu, ko je najkritičniji kada dođe u dodir sa mnom? To su srčani bolesnici, jer je njihovo oslabljeno srce jako osetljivo na promenu količine kiseonika. Ako ga nema dovoljno ono postaje još bolesnije, nema goriva da opstane. Takva situacija je sa bilo kojim sistemom organa koji je oštećen, ali kod srca se to najbrže i najbolje primećuje. Srbi su ljudi koji vole da uživaju u jakoj hrani, a i dosta su poročni. Takve navike najviše pogađaju krvne sudove, a samim tim i srce, tako da, istina, možemo biti opasni za takvu populaciju ljudi. Ni svet ne zaostaje kada je prekomeran hedonizam u pitanju.
Kakva je uloga maski u prevenciji COVID-19?
Sprečavanje prenosa nas, virusa, preko fligeovih kapi. Fligeove kapi su kapljice pljuvačke koje čovek neminovno izbacuje iz usta kada priča. U tim kapljicama mogu ja da se nađem ako sam ušao u čoveka preko usne duplje. One ne moraju uvek da budu toliko velike da se vide golim okom i izbacuju se na određenu razdaljinu od čoveka. Kolika je to razdaljina zavisi od toga da li čovek viče, da li šuška kada priča, da li nosi zubnu protezu, ortodontski aparat ili šapuće. Najdalje se šire onda kada čovek šapuće.
Kovide, čega se plašiš? Postoji li lek koji može da te ugrozi?
Prosto je, kao i svaki mikrob na ovoj planeti, plašim se imunog sistema. Unutrašnja organizacija takve jedne vojske je gotovo savršena, a nju može da naruši samo sam čovek ne pazeći na bazu u kojoj ta vojska obitava i trenira. Lek protiv mene nije napravljen, jer smo se prvi put sada susreli, treba vam vremena da me izučite. Ono što može da me ugrozi je samo negovanje prirodne odbrane organizma. Dakle, povišena telesna temperatura je mehanizam imuniteta da me ugrozi toplotom. Ne gasiti tu toplotu lekovima dok ne dostigne onu vrednost koja ugrožava ceo orgaznizam, recimo oko 38 stepeni Celzijusa. Ne koristiti lekove koji sužavaju disajne puteve, jer se tako još više ugrožava disanje koje sam ja svakako oštetio, a to, recimo, radi ibuprofen. Vitamin C, cink, kalcijum koji je u pratnji vitamina D su prijatelji imuniteta, kao i imunomodulatori poput ehinacee i beta glukana.
Kako se snalazis u prisustvu dezinfeksionih sredstava?
Mnogi me ne smatraju živim organizmom, smatraju me virulentnom česticom, opnom koja nosi genetski materijal. To je donekle tačno. Ja nisam ćelija po svojoj definiciji, nemam organele niti razvijen metabolizam, ne umnožavam svoju genetsku strukturu. To za mene radi neko drugi. Međutim, mogu da opstanem neko vreme napolju, na odeći, metalu, koži, dok ne krenu da me uništavaju spoljašnji uticaji poput UV zračenja, temperature ili, prosto, vremena. Par dana sam tu napolju, a onda se raspadnem. Dok sam napolju, a i dalje ceo, mogu da zarazim čoveka ako me udahne na neki način.
Osetljiv sam na hlor, kao i gotovo svaki virus. Hlor uništava moju opnu, a bez nje ne mogu da opstanem. Čovek može da upotrebi na primer hipohlornu kiselinu da bi me uništio, ali ona nije dobra ni za njega, tako da, nije pametno čistiti svoj radni i životni prostor takvom kiselinom.
Benzalkonijum hlorid, široko upotrebljivani dezinficijens površina i konzervans u farmaceutskim preparatima, je opasan za bakterije, zato je i konzervans u nekim kapima za oči, sirupima. itd. Ali, opet ponavljam, ja nisam bakterija, za mene važe drugačija pravila.
Od svih hemikalija koje su opasne za mene, a ima ih dosta, etanol je najpametniji čovekov izbor za upotrebu, zato što ugrožava mene, a ne ugrožava čoveka, ukoliko se koristi racionalno i samo spolja! Etanol je polarni rastvarač. Dakle, razara neke supstance, između ostalog rastvara i komponente moje opne. Ako se upotrebljava za čišćenje u koncentraciji od 70% i više, može da me uništi. U slučaju da se pije može naškoditi organizmu, a meni ništa neće uraditi.
Napravio si priličnu pometnju na globalnom nivou, a opet priroda ništa ne prepušta slučaju i ne dozvoljava da se desi haos osim ako za to ne postoji razlog. Da li postoji nešto na čemu bi trebalo da ti se zahvalimo?
Proširio sam se jer je to u mojoj prirodi. Zarazio sam mnoge jer je, opet, to ono što ja radim, ja prosto tako opstajem. Međutim, moje prisutvo je smirilo ljude, zatvorilo vas u domove kako biste se pozabavili sobom, svojim porodicama. Očistilo je reke, smanjilo zagađenje vazuha usled smanjenog saobraćaja, aktiviralo medicinare da se sete zašto su, zapravo, zdravstveni radnici i koja je njihova svrha. Navelo vas je da se zamislite gde ste vi u odnosu na prirodu, nateralo da shvatite da stvari postoje iako ih ne vidite i da ne možete baš sve da kontrolišete. Mnogi su počeli da se interesuju za hronične bolesti, njihove posledice, pevenciju istih. Pogodio sam svaki aspekt ljudskog delovanja, od privrede i ekonomije, turističke industrije, do medicine i umetnosti. Mnogi su počeli da više cene zdravlje, prirodu, sitnice svakodnevnog života pod normalnim okolnostima. Zahvalite mi se na tome što sam vam pokazao da postojim. Time sam otvorio vrata mogućnosti da postoji još dosta toga sa čime se do sada niste susreli, ali i pokušao da vam otvorim oči i uma i srca kako biste bar probali da ubuduće drugačije percipirate svet, kao i sebe i druge u njemu.
