Fruš­ko­gor­ski bi­ser

Piše: Ni­na Ko­va­če­vić

Ušuš­ka­no na ju­žnim ob­ron­ci­ma Fruš­ke go­re, srem­sko na­se­lje Vrd­nik je po­sta­lo pra­vi tu­ri­stič­ki dra­gulj. Za­hva­lju­ju­ći iz­vo­riš­tu le­ko­vi­te ter­mal­ne vo­de tem­pe­ra­tu­re 32,8⁰C, či­je bla­go­de­ti su naj­pre na vla­sti­toj ko­ži ose­ti­li ru­da­ri (ima­ju­ći u vi­du da je Vrd­nik za­pra­vo pred­sta­vljao ru­dar­sko me­sto), da­nas je ovo jed­na od  naj­pre­po­zna­tlji­vi­jih ba­nja Voj­vo­di­ne, pa i či­ta­ve Sr­bi­je.

Ka­ko se pri­ro­da po­sta­ra­la da ovom kra­ju po­da­ri čist va­zduh na nad­mor­skoj vi­si­ni od pre­ko 200 m, kao i du­gu in­so­la­ci­ju, Vrd­nik se svr­sta­va i u ka­te­go­ri­ju va­zduš­nih ba­nja. Ba­njom je pro­gla­šen 1997. go­di­ne.

Ši­ro­ka le­pe­za mo­guć­no­sti

Po­red do­ma­ćih tu­ri­sta ko­ji su osta­li ver­ni svo­joj omi­lje­noj de­sti­na­ci­ji, oče­ku­je se i po­rast bro­ja stra­nih tu­ri­sta. Iz­let­ni­ci­ma, ali i svi­ma oni­ma ko­ji od­lu­če da upra­vo u Vrd­ni­ku od­sed­nu ne­ko­li­ko da­na, nu­di se kva­li­te­tan i sa­dr­ža­jan bo­ra­vak.

Sva­ka­ko bi vre­de­lo pro­še­ta­ti ne­kom od sta­za zdra­vlja i na taj na­čin osve­sti­ti ko­je sve ča­ri pri­ro­da ne­se­bič­no pru­ža oni­ma ko­ji joj po­hr­le u su­sret, obi­ći ma­na­stir Ra­va­ni­cu (Vrd­nik) iz 16. ve­ka, u sa­mom cen­tru Vrd­ni­ka, oku­pa­ti se u ba­ze­ni­ma sa le­ko­vi­tom vo­dom, obi­ći et­no na­se­lje Vrd­nič­ka ku­la, od­mo­ri­ti se u Re­ha­bi­li­ta­ci­o­nom cen­tru Ter­mal ko­ji je svo­ja vra­ta go­sti­ma otvo­rio još dav­ne 1976. go­di­ne, od­se­sti ili bar po­se­ti­ti (u za­vi­sno­sti od fi­nan­sij­kih mo­guć­no­sti) ho­tel vi­so­ke ka­te­go­ri­je (5*) “Pre­mi­er Aqua” ko­ji je u ovaj ru­stič­ni am­bi­jent uneo iz­ve­snu do­zu luk­su­za, pro­še­ta­ti Sta­rom i No­vom  ko­lo­ni­jom, ku­pi­ti do­ma­ću ra­ki­ju, med i ča­je­ve kao su­ve­ni­re ko­ji će vam i po po­vrat­ku u vla­sti­te do­mo­ve ču­va­ti zdra­vlje i bu­di­ti se­ća­nja.

Uko­li­ko vam vre­me i fi­zič­ka sprem­nost do­zvo­lja­va­ju, le­po je obi­ći i zna­me­ni­to­sti u oko­li­ni: po­pe­ti se do Vrd­nič­ke ku­le, ko­ja je, ka­ko se ve­ru­je, na­sta­la još u rim­sko do­ba kao osma­trač­ko me­sto i ima­la je od­bram­be­nu funk­ci­ju, iz­le­tiš­te Zma­je­vac, se­lo Ja­zak (isto­i­me­ni ma­na­stir i iz­vor vo­de), ma­na­stir Ma­la Re­me­ta, na­se­lje Irig i nje­go­ve fan­ta­stič­ne vi­na­ri­je i još mno­go to­ga…

U kom­ši­lu­ku. . .

Vrd­nik od­li­ku­je po­vo­ljan tu­ri­stič­ko-ge­o­graf­ski po­lo­žaj, te se mo­že po­hva­li­ti la­kom do­stup­noš­ću  iz vi­še pra­va­ca. Na­la­zi se na sve­ga 15 mi­nu­ta vo­žnje od Iri­ga, opštin­skog me­sta, dva­de­se­tak mi­nu­ta od Ru­me, a od dva naj­zna­čaj­ni­ja ur­ba­na cen­tra na­še ze­mlje – Be­o­gra­da i No­vog Sa­da, uda­ljen je ma­lo vi­še od sat vre­me­na, od­no­sno oko če­tr­de­se­tak mi­nu­ta la­ga­ne vo­žnje.

Le­pi da­ni pred Vrd­ni­kom

Upra­vo za­hva­lju­ju­ći do­br­oj put­noj in­fra­struk­tu­ri, kva­li­tet­nim smeš­taj­nim ka­pa­ci­te­ti­ma (pri­vat­ni smeš­taj i dva ho­te­la), ne­pro­ce­nji­vim pri­rod­nim i kul­tur­no-isto­rij­skim re­sur­si­ma, pr­o­fe­si­o­nal­no­sti i lju­ba­zno­sti do­ma­ći­na, ne­go­va­nju au­ten­tič­no­sti i ve­dr­og du­ha, ovaj fruš­ko­gor­ski bi­ser mo­že da se na­da  da će se o nje­mu tek go­vo­ri­ti.