Piše: Zoran Kovačević
Avion je lagano dodirnuo pistu, a potom se osetio nagli trzaj kočnica i blago podrhtavanje Unitedove letelicu koja je poskakivala na pisti aerodroma prilazeći gejtu spremnom da prihvati umorne putnike. Ispred nas je iskočio Las Vegas. Čudesni grad svetskog entertainmenta, obasjan brojnim neonskim svetlima tako da čovek ima utisak da je sleteo direktno na glavnu gradsku ulicu, pozivao je pridošle obećavajući besane noći i dobru zabavu. Zadovoljni što ne moramo još jednom da prolazimo kroz dosadnu security proveru, jer smo to obavili prilikom ulaska u USA na prethodnom aerodromu u Denveru, pojurili smo ka izlazu da se dočepmo kakvog taksija i odemo u hotel na spavanje…
Veljko i ja smo došli po novinarskom zadatku. Ove godine se održava treći za redom EMC World forum i mi smo dobili poziv da ispratimo ono što se dešava na njemu. Naravno, s obzirom gde se sve dešava, ovakvi pozivi se obično ne odbijaju.
“Uf, ovde baš sve šljašti”, promrmlja Veljko gledajući u grad koji je trepereći menjao boju i krenu da proverava da li je sve u redu sa kamerom koju smo poneli i koja je učinila da nas na svakom stopu, a bilo ih je dva – u Frankfurtu i u Denveru, detaljno pregledaju i prave testove na eventualne tragove esplozivnih materija.
“Vaš račun je 39 dolara sa uračunatim tipsom”, reče taksista ne prepuštajući slučaju da li znamo da je u Americi bakšiš uobičajena stvar. Ko zna na šta smo mu ličili, onako od puta iscrpljeni, kad je sve sam izračunao i nije dozvolio mogućnost da sami odredimo visinu bakšiša. Ušli smo u sobu, bacili se na krevete i utonuli u mrak…
Kriza je prošla, ali su tragovi ostali
Poslednji put sam ovde bio pre četiri godine i od tada do danas su se promenile neke stvari. Nisam mogao da ne primetim da je skoro sve poskupelo i to bar 20 %. Grad se proširio sve do planina koje su okruživale pustinju, a koje sada skoro da nema. To lako možete da primetite ako ste u hotelskoj sobi na malo višim spratovima i naročito noću. Tada možete da vidite svetla koja kilometrima od grada trepere i polako se penju čak i uz okolne planine. Nekad je grad ležao u srcu pustinje, a danas je ona prekrivena mnogobrojnim stambenim naseljima, luksuznim golf terenima, novim hotelima, stadionima, trkalištima i čime još sve ne.
Ovaj poznati grad godišnje poseti skoro četrdeset miliona ljudi iz celog sveta, pa on predstavlja jednu od najposećenijih turističkih destinacija u svetu. U Vegasu se nalazi preko 170 hotela sa bezbroj restorana, šoping molova i, naravno, u svakom se nalazi po jedan ili više kazina. Kad kročite u jedan od njih shvtićete da nijedan nema dnevno svetlo; da nijedan ne poseduje bilo kakav časovnik, pa čovek ne zna da li je noć ili dan, dva časa posle podne ili tri posle ponoći. Ne postoje ni bilo kakve oznake gde je izlaz iz kazina, pa nekad može baš da se zaluta u lavirintu slot mašina i stolova za rulet. Sve je urađeno da posetilac ostane što duže i potroši što više novca. Restorani koji okružuju kazina su tu da ne biste napuštali kockarsko bojno polje, odnosno da vas ne prođe volja za kockanjem. U njima može da se za relativno pristojan novac pojede vrhunski pripremljena hrana i popije bilo koje piće iz bilo kog dela sveta. Nema šta nema.
Grad zabave i biznisa
Zašto je EMC odabrao baš Las Vegas za svoj najvažniji godišnji događaj? Nismo uspeli da izvučemo tu informaciju od domaćina (iskreno, nismo ni pokušali), ali pretpostavljam da postoji dosta dobrih razloga za to. Pre svega, hotel “The Venetian and Palazzo” u kome se održavaju generalne sesije i keynote predavanja poseduje ogroman kongresni centar koji opet raspolaže sa nekoliko velikih dvorana u koje može da stane i do dvadeset hiljada ljudi. Zatim su tu brojne sale manjih i fleksibilnih dimenzija. Pomeranjem, dodavanjem ili sklanjanjem pregradnih zidova se podešavaju prema potrebama korisnika i broju ljudi koji dolaze na raznorazne prezentacije, sastanke i ostalo. Verovatno su ovo najveće sale na svetu i koriste ih uglavnom moćne kompanije sposobne da okupe veliki broj ljudi na svojim skupovima. Fascinantni su ekrani velikih dimenzija koji su služili za ilustrovanje prezentacija, koji su imali fantastičnu rezoluciju. Na generalnim sesijama ste mogli da vidite projekciono platno duže od stotinak metara na koje su projektovane prezentacije tako visoke rezolucije i uživo emitovan video da je to izgledalo nestvarno. Ako imate nameru da okupite više od petnaest hijada ljudi iz celog sveta, da im naplatite kotizaciju od 2.000 dolara, onda zaista morate da im ponudite nešto nesvakidašnje. Las Vegas kao grad zabave se pokazao idealnim mestom za takve poduhvate. Razna rešenja za teleprezens mogu da zamene i smanje brojne troškove kompanija kada su u pitanju putovanja na sastanke u druge gradove ili zemlje, ali ne mogu da zamene ono što većina posetilaca ovakvih konferencija voli da spoji – biznis i zadovoljstvo.
Neke stvari vas prosto ostave bez daha. Kao na primer kvalitet organizacije ovakvog mega događaja. Ništa nije prepušteno slučaju i sve je razrađeno do najsitnijih detalja. Od smeštaja prisutnih, organizacija sesija, pa do posluženja i ishrane učesnika. Kako poslužiti istovremeno više od petnaest hiljada ljudi tako brzo, a da izgleda kao da je posluženo svega nekoliko njih? Nema čekanja, nema gužvi, nema nerviranja. Ulazite u redu na jedan od ulaza u halu u kojoj vas čeka bezbroj stolova. Već na samom početku dobro uvežbana ekipa razvodnika i hostesa vas upućuje na ulaz sa najmanje gužve, tamo vas na svakih desetak metara usmeravju drugi razvodnici koji vas na kraju dovode do najbližeg slobodnog stola za posluženje, krcatog raznovrsnom hranom (ima ih više desetina), gde bez gužve birate šta vam je po volji i sedate za najbliži slobodni okrugli sto već postavljen i pripremljen za desetak ljudi. Sve to traje tek nekoliko minuta, a vi tek tada shvatate da se nalazite u društvu više hiljada ljudi koji mirno obeduju.
What The Hell Happened Last Night?
Šta je to što Las Vegas čini toliko specifičnim i različitim od drugih gradova u svetu? Ne verujem da je to samo kockanje, mada je država Nevada jedina u SAD-u koja je legalizovala ovaj porok. Nije to, verujem, ni zbog noćnih dama i obilnog noćnog života, jer ih ima u svim svetskim gradovima. Doduše, ovde je sve podređeno industriji zabave. Ima je na svakom koraku i u svako doba dana i noći. Ljudi koji žive i rade u ovom gradu, svesni od čega žive i kako zarađuju, su neverovatno ljubazni, predusretljivi.
Svojevremeno ovo je bio grad sa nultom stopom nezaposlenosti. Nemam informacije kako je stanje danas, ali činjenica je da svi nešto rade. Na ulici, naročito u Las Vegas bulevaru poznatom pod imenom “The Strip”, ćete sresti na desetine kostimiranih junaka stripova i likova iz holivudskih blokbastera koji su tu da se, uz adekvatan tips, slikate sa njima i ponesete interesantne uspomene iz ovog mesta. Srešćete tako Betmena i Robina, Spajdermena, Homera Simpsona, gusara iz filma “Pirati sa Kariba”, Dika Trejsija, Mini i Šilju, čoveka sa gvozdenom maskom, čoveka od leda, bradatog lika sa plastičnim tigrom iz filma nama poznatog pod nazivom “Mamurluk u Vegasu” i mnogo mnogo drugih i proslavljenih filmskih likova. Naravno, tu su i neizbežne lepotice kabaretskog tipa kao i legendarni Elvis, spremni da za nekoliko dolara naprave zajedničku fotografiju sa vama kao sa kakve lude zabave…
Dugo sam razmišljao o tome šta je to zbog čega toliki svet hrli u ovaj grad i šta je to što ih ovde toliko privlači. Osim možda ako ste rešili da se venčate u jednoj od brojnih “Wedding Chapels” (godišnje se u Vegasu obavi preko osamdeset hiljada venčanja), slične stvari možete, manje više, da vidite i u Amsterdamu, Rimu, Londonu, Parizu. Sasvim slučajno sam u čuvenom “Miles Shopu” koji se nalazi u hotelu “Planet Holywood” primetio sasvim običnu majicu sa natpisom na njoj “What The Hell Happened Last Night” (“šta se to dođavola desilo prošle noći”) koja možda na jedinstven i najbolji način objašnjava glavnu specifičnost ovog grada. Vegas nudi nepodeljeni osećaj neobaveznosti, opuštanja, iskakanje iz klišea ponašanja ljudi koji ophrvani svakodnevnim tenzijama na poslu i u životu uopšte beže u grad koji vas neće pitati zašto ste u hotel ušli u šorcu i japankama, zašto ulicom i kroz hotele šetate sa čašom viskija sa ledom i zašto na glavi nosite šešir koji svetli noću. Bar na neko kratko vreme, dok ste u njemu.
Nama je EMC priredio fantastičan koncert Bruna Marsa, na kome je pred sam početak podeljeno nekoliko hiljada šešira i leptir mašni, obeležja ovog popularnog pevača. Led diode koje su bile utkane u ove stvarčice svetlucale su kao svici na glavama posetioca koncerta. Nakon ovog privatnog performansa ulicama Vegasa su se valjali brojni šetači na čijim su glavama bljeskali šeširi I leptir mašne sa koncerta.
Grad prosto poziva svoje posetioce da se otkače i bar jednom naprave nešto što verovatno na drugom mestu ne bi ni pokušali. Jer, postoji izreka vezana za ovaj grad: “Što se desi u Vegasu ostaje u Vegasu” . Logičan sled događaja je da se ujutru poneko i zapita: “Šta se to dođavola desilo prošle noći?”