Statističari kažu da će ove godine Indija preteći Kinu i postati najmnogoljudnija zemlja na svetu. Ne samo da se broj stanovnika u Kini smanjio u 2022., već su i ekonomski pokazatelji najgori u poslednjih 50 godina.
Danas je „Plan B“ postao neophodan korak u razvoju strategije poslovanja svakog biznisa. Više nego ikad u istoriji svetske ekonomije, preispituju se „sigurna“ poslovna rešenja i najmoćnija tržišta.
Pre nekoliko godina verovatno ne biste poverovali da će se proizvodnja i trgovina sa Kinom dovesti u pitanje, ipak upravo to se i dogodilo. Usled brojnih otežavajućih faktora koje je pandemija donela za međunarodnu trgovinu, ali i svetsku proizvodnju, globalni proizvođači i mali trgovci otpočeli su svoju potragu za alternativama, a u istoj posebno se izdvojio Savez država jugoistočne Azije (ASEAN) i Indija.
Ova regija nije nikakvo novo otkriće, jer već decenijama na deklaracijama proizvoda čitate „Proizvedeno u Vijetnamu, Tajlandu, Kambodži…“, ali je činjenica da su sada i oni koji nisu skloni promenama postali otvoreni za ovakve alternative.
Po proizvodnji odeće i tekstila iz tog regiona prednjače Vijetnam, Mjanmar, Kambodža, Indonezija. Centri za industriju obuće su Vijetnam, Kambodža, Indija i Indonezija. Tajland se ističe po proizvodnji IT opreme, a Singapur po računarima, solarnim diodama, bezbednosnoj opremi, telefonskim centralama… Kambodža, Indonezija, Malezija, Mjanmar i Vijetnam takođe su značajni po nafti i derivatima. Indonezija beleži izuzetne rezultate u proizvodnji elektronskih mašina, vozila, računara, proizvoda od gume… Spisak se nastavlja i više je nego očigledno da će ovaj region postati “ljuti rival” tržištu Kine.
Indija je posebno atraktivna za izvoz rafinisane nafte, dragulja, plemenitih metala, tehnike i mašina, organskih hemikalija, vozila, farmaceutskih proizvoda, čelika, gvožđa, bakra, pamuka i kože. Koliko je Indija atraktivna za saradnju sa Srbijom, govori podatak da je u periodu januar – maj 2022. godine Srbija u Indiju izvezla robu vrednosti 8,21 miliona evra, dok je uvoz iz Indije bio 107,71 miliona evra, te je ukupna robna razmena iznosila 115.92 miliona evra.
Ali kakvi su logistički izazovi kada je reč o dopremanju robe do Srbije?
„Transport iz Indije ili jugoistočne Azije nije ništa više komplikovan od drugih trasa. Naprotiv, veliki broj naših klijenata koji su donedavno uvozili robu iz Kine, preorjentisali su se na ovo tržište. Praksa je pokazala da su roba, a i transport u nekim situacijama povoljniji čak i od Kine“, kaže Nebojša Đekić, direktor prodaje i razvoja logističke kompanije cargo-partner.
Barijere koje su ranije sprečavale ASEAN i Indiju da pariraju Kini, polako odlaze u zaborav. Vladajući organi ulažu velike napore u ekonomski razvoj posebno kada je reč o infrastrukturi, pravnim sistemima i razvoju međunarodnih saradnji.
„Verujemo da i logističke kompanije dodatno podupiru ovaj trend. Mi u cargo-partneru se postavljamo kao konsultanti prema našim klijentima, te vrlo često inicijativa za unapređenje njihovog poslovanja dolazi od nas. Ohrabrujemo ih da se upuste u nove poslovne izazove i izaberu alternativna tržišta. Kada je reč o transportu robe od Indo – ASEAN do Evrope imamo izuzetnu pokrivenost, redovne nedeljne polaske, brzu, sigurnu i pouzdanu uslugu. Širom Azije imamo više od 1000 zaposlenih u preko 40 kancelarija, kao i razvijenu mrežu pažljivo odabranih partnera, provajdera i kompletnu logistiku“, dodaje Nebojša.
Da li će alternativna tržišta jugoistočne Azije iskoristiti priliku da postanu vodeće za izvoz robe iz ovog dela sveta, ostaje nam da saznamo u budućnosti.
Foto: Alexandre Gonçalves da Rocha, Pixabay