Globalna studija pokazuje da COVID-19 ubrzava inovacije u javnom sektoru; 88% anketiranih gradskih čelnika poziva na ulaganje u cloud platforme
Iako je COVID-19 postavio značajne prepreke gradovima širom sveta, pandemija je takođe ubrzala talas inovacija koji će se nastaviti i nakon krize, pokazuje nova studija „Rešenja pametnih gradova za rizičniji svet (“Smart City Solutions for a Riskier World”). Istraživanje ESI ThoughtLaba, koje su sponzorisali Oracle, Deloitte, Intel i drugi, podvlači vitalnu ulogu tehnologije, podataka, sajber bezbednosti i partnerstva javnog i privatnog u obezbeđivanju zdrave, bezbedne i prosperitetne budućnosti za građane nakon pandemije.
Istraživanje, sprovedeno u avgustu i septembru 2020. godine, obuhvatilo je anketiranje visokih zvaničnika iz 167 gradova u 82 države, uključujući Aziju, Severnu i Latinsku Ameriku, MENA, Evropu i Afriku. Gradovi su predstavljali 526 miliona ljudi ili 6,8% svetske populacije i imali su veličinu od manje od milion stanovnika (39% gradova) do 27 miliona. Od tih metropola, njih 53% se nalazi na tržištima u razvoju, a 47% u razvijenim zemljama. Gradovi su procenjivani i kategorisani na osnovu napretka u dve kategorije: napretku u primeni pametnih rešenja (pri čemu su gradovi klasifikovani kao „početnici“, „srednji“ ili kao „lideri“) i napretku u postizanju ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih Nacija (United Nations’ Sustainable Development Goals – SDGs) – gde su gradovi klasifikovani kao „implementeri“, „advanseri“ ili „sprinteri“. Gradovi koji su se istakli u obe oblasti smatraju se Gradovima 4.0 – definisanim kao hiperpovezani gradovi koji su i održivi i daleko napredniji u korišćenju tehnologije, podataka i angažovanju građana.
Da biste naučili više, posetite https://www.riskierworld.com/.
Za gradske zvaničnike, pandemija je dokazala da su programi pametnih gradova imperativ
- 65% gradskih čelnika je primetilo da je najveća lekcija naučena tokom pandemije bila upravo to koliko su programi pametnih gradova od krucijalnog značaja za njihovu budućnost
- 43% je naučilo značaj operacionalnog kontinuiteta i agilnosti
- 37% gradskh čelnika je reklo da je COVID-19 naglasio potrebu da se više investira u nadogradnju osnovne infrastrukture
Gradovi se klade na tehnologiju, posebno na cloud i AI
- 88% gradskih čelnika identifikovalo je ulaganje u cloud platforme kao najhitniji uslov potreban za uspešno pružanje kritičnih i nekritičnih usluga građanima
- 66% gradova ulaže velika sredstva u veštačku inteligenciju (AI), a 80% će to učiniti tokom tri naredne godine, posebno u oblasti digitalnih asistenata i čet botova. Severnoamerički (83%) i mali gradovi (74%) prednjače u korišćenju AI.
- 31% gradova će investirati u digitalne blizance – 300% više od 11% koliko u tu tehnologiju investira danas.
- 100% Gradova 4.0 već uveliko investira u cloud. Na osnovu izveštaja o procenjenom povraćaju ulaganja (ROI), prosečni povraćaj ulaganja u digitalnu infrastrukturu Gradova 4.0 je 5,74%.
„Vidimo da se uspešniji gradovi fokusiraju na nove tehnologije koje imaju direktan uticaj na pružanje usluga, kao što su cloud computing, AI i digitalni asistenti”, kaže John Tuohy, direktor sektora za Smart Cities strategiju u kompaniji Oracle. Omogućavanje daljinskog pristupa zaposlenima i stanovnicima presudno je za održavanje kontinuiteta poslovanja.“
Mnoge gradove plaši sajber bezbednost; pametni gradovi imaju visok nivo samopouzdanja
- 60% gradskih lidera ne oseća da su njihovi gradovi zaštićeni od sajber napada, međunarodnih ili domaćih, zbog ranjivosti proistekle iz finansijskih ograničenja, smanjenja pula IT stručnjaka i drugih faktora.
- 95% Gradova 4.0 garantuje da je sajber bezbednost uzeta u obzir već u ranim fazama projekata.
- 95% lidera pametnih gradova je navelo najviši nivo poverenja u svoju sajber sigurnost, u poređenju sa 8% gradova koji su klasifikovani kao početnici na smart city putovanju.
Potreba za saradnjom je jasna i gradski čelnici daju prioritet partnerstvima
- 50% gradskih čelnika je navelo da im je pronalaženje pravog partnera – privatnog ili javnog sektora – bila jedna od najvećih prepreka u postizanju njihovih gradskih ciljeva
- 83% gradova želi da njihovi partneri ponude rešenja koja omogućavaju visok nivo inovacija, a istovremeno obezbeđuju sigurnost i bezbednost (65%). Inovativnost najviše cene severnoamerički (92%) i evropski (92%) gradovi.
- 79% zvaničnika je izjavilo da cena nije glavna briga u oceni predloga pametnih gradova. Gradovi koji tek počinju da napreduju u ostvarivanju SDGs UN (41%) i oni u Africi (47%) više su svesni troškova nego njihovi parnjaci u drugim regionima.
Izvor: Oracle