Neophodno hitno zaustaviti ubrzanu degradaciju prirodnog sveta i uspostaviti oporavak zasnovan na principima održivosti
Milionima životinjskih i biljnih vrsta na planeti Zemlji preti izumiranje, velikim delom usled gubitka prirodnih staništa, dok je svega četvrtina planete netaknuta i još uvek bezbedna za vrste koje je naseljavaju. Pored toga, razaranjem šuma i uništavanjem prirodnih staništa patogeni se izmeštaju iz njihove prirodne sredine i sa životinjskih vrsta prelaze na novog domaćina – ljude. Zato je tema ovogodišnjeg Dana životne sredine biodiverzitet – odnosno Vreme je za prirodu!
Trenutna epidemija virusa COVID-19 pokazuje koliko je zdravlje ljudi povezano sa zdravljem planete. „Moramo ulagati više i brže u drugačije upravljanje prirodnim resursima. Tokom perioda izolacije i karantina usled epidemije bili smo svedoci smanjenja zagađenja vazduha i vode kao i emisije ugljen-dioksida širom sveta, za rekordno vreme. Ovaj privremeni predah pokazuje da možemo napraviti preokret ka pozitivnoj transformaciji. Postoje tehnološka rešenja uz pomoć kojih privreda može biti više zasnovana na prirodi, koja bi omogućila i otvaranje novih radnih mesta. Moramo promeniti način na koji proizvodimo energiju na globalnom nivou, zatim naše obrasce potrošnje, poljoprivredne prakse, transport, modele investiranja. To je moguće, izvodljivo, i predstavlja zajedničku odgovornost političkih lidera, velikih privrednika i svih građana,“ izjavila je Fransoaz Žakob, stalna koordinatorka UN u Srbiji.
U poslednjem izveštaju Međuvladine naučno-političke platforme za biodiverzitet i ekosistemske usluge (IPBES) navodi se da trenutni negativni trendovi biološke raznovrsnosti i ekosistema ugrožavanju napredak ka 80% potciljeva održivog razvoja koji se odnose na siromaštvo, glad, zdravlje, održivu potrošnju i proizvodnju, vodu, gradove, klimu, okeane i zemljište. Vrednost usluga koje dobijamo iz prirode procenjuje se na 125-140 biliona američkih dolara godišnje, što je iznos 1.5 globalnog BDP-a. Hrana koju jedemo, vazduh koji udišemo i voda koju pijemo potiču iz prirode. Dok se krećemo ka populaciji od 10 milijardi ljudi na ovoj planeti, moramo prigrliti mogućnosti i vrednosti prirodnog okruženja, a ne raditi protiv njega.
Republika Srbija je jedan od šest evropskih centara biodiverziteta. U Srbiji živi 43,3% vrsta koje naseljavaju Evropu. U skladu sa UN Konvencijom o biološkoj raznovrsnosti ratifikovanoj 2002. godine, Republika Srbija se obavezala da će 17% svoje teritorije staviti pod zaštitu. U tom pogledu, poslednjih godina ostvaren je određeni napredak – 2017. godine rezervat biosfere Bačko Podunavlje upisan je u Svetsku listu rezervata biosfere priznatih od strane UNESCO-a. Nacionalni park Đerdap je prva oblast u Srbiji koja je nominovana za pristupanje UNESCO Globalnoj mreži geoparkova. Neophodno je dalje unapređenje održivog upravljanja prirodnim resursima, i uspostavljanje ekoloških mreža poput NATURA 2000.
Podjednako je važno i obnavljanje ekosistema. UN su nedavno proglasile Dekadu obnove ekosistema 2021-2030, koja je jedinstvena prilika da se pojačaju napori na obnovi uz otvaranje radnih mesta i borbu protiv klimatskih promena u okviru Agende 2030 i Ciljeva održivog razvoja.
Da bi se čuo glas mladih za o važnim pitanjima koja se tiču životne sredine, i da bi se njihova mišljenja i stavovi uključili u programska i strateška rešenja, UNICEF i UNEP su pozvali mlade u Srbiji da putem platforme U-Report koju administra UNICEF, podele svoje mišljenje i iskustva na ovu temu.
Skoro polovina mladih koji su učestvovali u anketi smatra da je za očuvanje životne sredine pre svega odgovoran pojedinac, dok njih trećina smatra da najvažniju ulogu u tome ima država. Prema mišljenju ispitanika, mladi bi trebalo da budu bolje informisani o zagađenju životne sredine, kao i o problemima krčenja šuma i uništavanja prirodnog staništa biljaka i životinja.
Većina njih, čak 94%, slaže se sa tim da bi očuvanje prirode trebalo da bude prioritet čak i po cenu sporijeg ekonomskog razvoja. Kada su u pitanju mere koje bi trebalo preduzeti u cilju očuvanja prirode, 22% mladih misli da bi se ona sama mogla obnoviti ako bi postojali uslovi za to, 21% da proizvodnja i potrošnja treba da budu odgovornije, 20% je za jaču primenu zakonske regulative, a 18% za širu upotrebu obnovljivih izvora energije.
