Vreme je za zimske radosti i avanture. Hajde da vidimo kako izgleda zimovanje iz ugla jednog farmaceuta!
Piše: Maja Debić, farmaceut
Putovanja su uvek dobra ideja. Vođene tim uverenjem krenule smo na skijanje. Ana i ja. Upečatljivo različitih stavova o količini stvari koje su potrebne na putovanju, dobro smo se dopunjavale kada je trebalo. Znajući da Ana ume da spakuje stvari u malu putnu torbu, držala sam ruku opušteno na svom velikom koferu i pitala je kolika joj je apoteka ove zime. „Paracetamol, magnezijum u granulama i hanzaplast“, rekla je. „Ha, široko ove godine, Ana“, dobacih joj. Bacila je pogled na moj kofer i podigla desnu obrvu, dok sam ja iz lakovanog nesesera izvadila sledeće:
ibuprofen zelatinozne kapsule,
gel sa hepatrombinom,
granuliranie vitamine i minerale,
moje kapsule vitamina D i vitamina K,
prašak za pravljenje rastvora za nadoknadu elektrolita (u daljem tekstu zvaćemo ga „infuzija“),
masni krem za lice sa pantenolom i omega 3 masnim kiselinama,
krem za lice sa faktorom zaštite od sunca,
stik za usne namenjen osobama sa ekcemima,
pastile sa žalfijom,
sprej za grlo na bazi koloidnog srebra i žalfije,
sprej za nos na bazi rastvora morske soli,
kremu za ruke sa kold kremom i bademovom vodom,
kremu za stopala sa ureom.
Posmatrala sam Anin izraz lica dok je proučavala moj farmakoloskodermokozmetički aksesoar, a on je govorio samo jedno – šta će ti sve to? Odgovor na to pitanje je bio jednostavan – da zadovolji sve moje potrebe dok sam na zimovanju i dok uživam u zimskim sportovima, naravno. Međutim, za potrebe ovog teksta svrstaću 15 prethodno pomenutih preparata u 3 grupe koje su, po opadajućoj neophodnosti, sledeće: neophodno, korisno, može i bez toga. Analiza je trajala 3 dana.
Dan 1. Stižemo u smeštaj, umorne od puta, pomalo zagrejane od domaćeg likera od višnje. Ugrabile smo četrdesetak minuta da odmorimo, pojedemo supicu, progutamo granulirane vitamine i spustimo se na stazu. Ana nije marila za kremu za lice i stik za usne, ja sam se namackala i to dobro. Mackanje sam ponavljala kada god bih osetila oštrinu vetra i hladnoću na licu.
Nisam kukala kako me peče bilo šta u predelu lica, ali sam zato iskukala svaku modricu koja je bila u procesu nastanka. Nakon sat i po vremena zbrisale smo u sobu da se sklonimo od hladnoće i umora, kao i da sumiramo utiske.
– Ana, krvari ti usna.
– Ma znam, peče me lice i sve me boli.
– Kakvo je meni lice?
– Ti si ok, crvene ti se obrazi, ali očekivano. Sutra mi mažeš kremom svaki deo tela koji se izlaže hladnoći i suncu, ok?
– Ok, naravno.
– Da vidim modrice.
Namazale smo hepatrombin gel tamo gde su vidljivi podlivi i otvorile flašu vina. Ana zapravo nije marila za modrice, ali uzela je gel meni da udovolji.
Dan 2. Budim se sa „upalom mišica“. Kod bolova u mišicima nikakav upalni proces nije aktivan. Zapravo, bol se javlja jer se mlečna kiselina nakuplja u mišićima i pritiska nervne završetke, pa ih nadražuje. Nesteroidni antiinflamatorni lekovi poput ibuprofena suzbijaju taj bol jer su, između ostalog, i analgetici. Moguće da naš narod tu pojavu bola naziva „upala“ baš zbog toga. U svakom slučaju, ibuprofen sam popila čim sam ustala, posle par zalogaja keksa, da mi ne bude muka. Pomalo me je bolela i glava zbog dehidratacije, te sam razmišljala o tome da ako popijem naglo veliku količinu vode može da se desi da me glava zaboli još više zbog naglog skoka krvnog pritiska, stoga sam odlučila da nam spremim po rastvor infuzije da ga pijuckamo tokom jutra. Da li je pomoglo? O, jeste. Progledale smo posle njega. Ana je popila svoj paracetamol koji nije lek za upalu, već lek protiv bolova i pomogao joj je. Progutale smo i vitamine, namazale se kremama i skočile na stazu.
– Ana, kako si?
– Živa bila i ti i ove mazalice, živi bili elektroliti i analgetici.
– Hahaha, šta kažeš na jedan šotić spreja za grlo?
– Čekaj, nismo još dotle stigle.
Prsnula sam sprej u grlo, sprej u nos, osetila se osveženo i nastavila da se zabavljam.
Posle večere Ani je bilo muka, zadržala se dugo u kupatilu. Dobila je dijareju i emezu (povraćanje).
Bleda i smorena legla je na krevet i zagledala se u mene.
– Ana, pitaš se gde su mi lekovi za tvoje stanje?
– Da!
– Zaboravila sam, misliš da je trebalo da ih ponesem?
– Zapravo, mislim da je trebalo ja da ih ponesem.
– Nifuroksazid za dijareju i metoklopramid protiv povraćanja.
– Eeeeee, makarena!
Dan 3. Prvo što sam to jutro ugledala je Ana koja pažljivo izučava kozmetiku, lekove i suplemente.
„Majo, namazala sam svaku tvoju kremu, popila sam od svakog tvog suplementa po jednu dozu, probala sam tvoje nazalne i orofaringealne sprejeve (jedva je izgovorila) i osećam se isto. Bar mi je koža lepša“, prozusti Ana.
Prasnula sam u smeh!
„Raspoložena sam“, reče Ana i dodade: „Evo mog predloga za raspodelu preparata po neophodnosti za potrebe skijanja. Neophodno: analgetik (koji je ujedno i antipiretik, snižava telesnu temperaturu, praktično svaki NSAIL i paracetamol), krema za lice, sa faktorom zaštite od sunca i bez njega, stik za usne ooooobaveznooo, antidijaroik – lek protiv dijareje i antiemetik – lek protiv povraćanja, ona tvoja čudna infuzija što se pije, iz mrtvih me je digla. Korisno: kreme za ruke i stopala, stvarno su kul, pastile za grlo, zapravo su mi pomogle da se zanimam dok se penjem na stazu. Može i ne mora: sprejevi, realno, nezgodni su za pakovanje, mogu da iscure… ne vidim poentu, oni vitamini ništa ne rade posebno, a skraćuju budžet“.
„Vau, potrudila si se! Dopada mi se tvoje razmišljanje. Ja stojim pri tome da je sve neophodno, ali ja sam frik i to je ok. Gde bi svrstala hanzaplast?“, upitah Anu.
„Jao, da, hanzaplast. Meni nije bio potreban, ali tebi, Majo, jeste, žuljalo te nešto i bila si nervozna, tako da stavi njega u neophodno“.
„Strava“, složih se sa njom.
Ostavila bih Aninu podelu preparata kakva jeste. Skeptik je, poverila je svoju bezbednost određenim lekovima na osnovu sopstvenog iskustva. Moj savet je da nosite šta hoćete kada su kozmetika i suplementi u pitanju (osim kreme za lice i stika za usne koji se podrazumevaju). Međutim, pri pravljenju spiska za kupovinu u apoteci imajte u vidu zdravstvena stanja koja se menjaju na putovanju i to koliko ste podložni njihovim promenama; visoka temperatura, bolovi, dijareja, povraćanje, povrede lokomotornog sistema, promene na koži, alergije, dehidratacija. Vodite klince na zimovanje? To je već druga problematika. Dakle, ništa preterano da vam ne optereti ni kofer ni novčanik, a opet dovoljno da se osećate lepo i sigurno u kontinuitetu.
Srećan put i dobro zdravlje!
Bas zanimljiv tekst…mogu da zamislim svaku situaciju..i poucno je, sad znam sta mi treba za putovanja…