Kada izgovorite ime ovog arhipelaga, prva pomisao koja se pojavi ide u pravcu prelepih peščanih plaža, luksuznih hotela, snežno belog peska, mira i tišine. Ne zaboravimo i na uživanje u neverovatnom plavetnilu. Ukoliko ste odlutali u svet mašte, niste daleko od realnosti. Na ovom mestu se mašta i realnost konstantno prepliću. Međutim, ima još dosta toga, a možda i najvažnije, što nosi ova destinacija, a nije prikazano u katalogu mnogih turističkih agencija.
Ovaj kulturološki deo određene lokacije koju posećujete možete spoznati samo onda kada ste spremni da gledate ispod površine, a da pritom umete i da vidite. Nikada mi ova destinacija nije bila na listi željenih za putovanje, ali posle ovog doživljaja još više verujem izreci „ne znaš dok ne probaš“. Putovanja su, za mene, jedan od najboljih vidova edukacije, ukoliko smo otvoreni da budemo studenti života. Razlog tome leži u težnji za upoznavanjem života i kulture meštana, kao i stvaranjem autentičnih iskustava koje nose razgovori, obrasci ponašanja lokalnog stanovništva i jedna sjajna životna energija koju ono isijava. Imala sam tu sreću da za svoj odmor izaberem lokalno ostrvo Maafushi, najviše zbog ograničenog budžeta, ali i aktivnosti koje su me zaintrigirale u ponudi agencije. Maldivi se sastoje od atola, svaki je poseban i priča za sebe, male je površine, pa je samim tim posetiocima lako da ih brzo obiđu.
Sama borba Maldiva, kao i svaka borba za dobro u odnosu na loše, je počela odavno, kada je stigla i prva pretnja da će ovaj prelepi arhipelag nestati. Tvrdnju da je svaka lepota prokleta ne možemo da uzmemo za ozbiljno, ali sigurno je da uvek postoji neka težnja da ona bude iskorišćena ili zloupotrebljena.
Ovaj prelepi arhipelag u Indijskom okeanu koji nosi titulu najniže države sveta (zbog porasta nivoa mora) malo po malo nestaje u tom istom okeanu. Sastoji se iz 1190 niskih ostrva, a čak 80% kopnene površine je niže od jednog metra iznad nivoa mora. Prognoze govore da će nivo mora porasti do jednog metra i to do kraja veka. Veruje se da od Maldiva u narednih 100 godina neće ostati ni deo današnjeg raja.
Zbog erozije peska i uništavanja bogate podvodne flore, mnoga ostrva Indijskog okeana će kroz 50 do 100 godina u potpunosti biti potopljena. Drugi problem Maldiva je ekološka zagađenost i nizak nivo svesti stanovništva o tome. To se često ne vidi na razglednicama, ali je vrlo osetno iza kulisa turističke reklame.
Ideja predsednka Mohamed Nasheeda, koji se jedini borio za opstanak prirode, ekologiju i stanovništvo ove zemlje, je bila da Maldivi budu zaštićeni od emisije ugljen-dioksida, ali nažalost nije uspela, jer bi samim tim i profit na Maldivima bio znatno manji. Posle više pokušaja, bio je potpuno sabotiran, jer koliko je nadmorska visina Maldiva niska, nivo korupcije je visok.
Ukoliko se sada vratim na lepa iskustva, nisam sigurna da li sam na ovom putovanju bila više oduševljena lepotom i energijom koju pruža priroda ili ljudima koji je prate. Prelepe peščane plaže, pretopla tirkizna voda, savršeno zelene palme i hladan pesak koji čini da ugođaj bude potpun. Priroda se potrudila da pruži najbolje za ljude koji tamo žive, ali i one koji dolaze u posetu. Sa druge strane, skromnost, kultura, ljubav prema životu i radost koju nose Maldivljani dovodi vas do zavisnosti od samog mesta i prkosi činjenici da u ovoj zemlji vlada siromaštvo. U jednom trenutku sam se upitala da li smo mi ti koji smo siromašni a ne oni, ako siromaštvo gledamo kroz prizmu duha. Kako ćemo da računamo ovo na skali vrednovanja kvaliteta života?
Kao neko ko dolazi iz Evrope, pa još iz Srbije, naravno uživam u momentima pijuckanja hladnog piva na plaži, sve dok nisam otkrila da mokteli, voćni šejkovi, kao i sam kokos, jesu mnogo bolja opcija. Da nije zabranjen alkohol, ne bih spoznala ovu drugu stranu ukusa koji osvajaju. Bolje se slaže uz povetarac i sunce koje grli plavetnilo neba, a ono dalje ljubi okean. Ukusi, opojni mirisi, pogledi koji zaustavljaju dah i energija koja i umiruje ali i pokreće, su prave pravcate vrednosti dana i ja sam tamo, posle dugo vremena, videla ljude koji su, uprkos svemu, zaista srećni.
U životu sam srela mnogo uspešnih, ali zaista malo istinski srećnih ljudi. Pa eto, da znate, tamo ih ima. A možemo to biti i mi, gde god da se nalazimo.
Stanovnici Maafushi ostrva žive bez automobila, ponegde se samo može videti vozilo na tri točka. Vrlo često bosi šetaju peščanim ulicama, imaju više radnih pauza nego sati, žive sporim ritmom i vrcavom energijom.
Tako bih ja opisala turistički deo ovog malog raja sa velikom i toplom dušom.
Zaista bih volela da imam još jednu priliku da posetim ovaj veličanstven sklad prirode, ukoliko nas ona ne iznenadi i ne oduzme ono što sami nismo znali da sačuvamo.
Budimo zahvalni što nam je i ovoliko dala, a ja vam želim da, u tom osećaju, posetite ovu, po mnogo čemu, dragocenu destinaciju južne Azije.
Piše: Bojana Nedeljković
Fotografije: Privatna arhiva Bojane Nedeljković