Koliko smo disciplinovani tokom odmora, kakvu hranu biramo na turističkoj destinaciji, koji su to najčešći izazovi sa kojima se suočavamo i izgovori kojima pribegavamo, i kako da se ipak hranimo zdravo, čak i u privremeno izmenjenim i izmeštenim životnim okolnostima, objašnjava i nudi praktične savete Dubravka Tišma, dipl. nutricionista-dijetetičar.
„Pod godišnjim odmorom većina ljudi podrazumeva i pauzu od nekih ograničenja ili uzdržavanja od različitih navika, bilo one dobre ili loše. Stavka po pitanju koje se ljudi najčešće opuste tokom odmora je ishrana, dopuštajući sebi da prekrše preporuke ili navike kojih se drže tokom godine“, zapaža dipl. nutricionista-dijetetičar Dubravka Tišma. Ona zaključuje da razlozi za to mogu biti različiti, od potrebe za potpunom relaksacijom (pa i od navika u ishrani) do objektivnih razloga kao što je nemogućnost pripreme hrane u uslovima smeštaja ili ponuda hrane na destinaciji (obično je u ponudi nacionalna kuhinja zemlje čiju smo destinaciju izabrali). Pored toga, problem mogu da predstavljaju i proizvodi koji su nam dostupni na lokaciji, a koji mogu biti drugačiji od onih na koje smo navikli, kao i deklaracije proizvoda ispisane na stranom jeziku. U tom slučaju je potrebno odvojiti i vreme za analizu deklaracije proizvoda kako bismo ga uklopili u režim ishrane po našim potrebama.
„Kako biste se lakše uhvatili u koštac sa ovim izazovima i kako bi vam odlazak na odmor zaista predstavljao korak više ka dobrom psihofizičkom zdravlju, navešću vam nekoliko proizvoda koje, u većini slučajeva, možete poneti sa sobom ili ih potražiti na samoj destinaciji, kao i nekoliko saveta kako se ponašati u uslovima kada vam je u ponudi već gotova kuhinja“, poručuje Tišma.
Kako nam Dubravka savetuje, na putu ishranu treba bazirati, pre svega, na namirnicama koje nisu lako kvarljive i na koje se mogu nadovezivati ostale, bitnije namirnice. Prva od tih namirnica je zdrava varijanta hleba, kao što su „Wassa“ hrskave hlebne pločice od ražanog brašna (od celog zrna), koja ne zahteva posebnu temperaturu za čuvanje. Sledeće iz ove grupe namirnica su „Tonus tost“ i „Tonus integralne pločice“ koje ne sadrže dodate šećere, a izvor su vlakana, minerala i dugosvarljivih ugljenih hidrata. Njih možemo koristiti za užine. Pored toga, odlična varijanta užine, kada želimo da se zasladimo, mogu biti čokoladice od sušenog voća, bez dodatog šećera, kao što su „Alestro“ barovi.
Ishranu možete bazirati na integralnim testeninama, kao što je testenina od integralnog pšeničnog, heljdinog, speltinog i sojinog brašna, zbog njihove praktičnosti u pripremanju. Mogu se mešati sa dinstanim, pečenim ili sušenim mesom ili ribama, jajima, mlečnim proizvodima i povrćem, te tako obezbediti obrok sa svim potrebnim sastojcima, pripremljen na brz i veoma jednostavan način. Uz ovo, u kvalitetan obrok možete uvrstiti i osvene, ražene ili speltine pahuljice, kao i speltin griz. One vam mogu poslužiti za brzu pripremu doručka i mogu se mešati sa mlečnim prozvodima, raznim voćem i orašastim plodovima.
Kako bismo proširili izbor zdravih obroka, možemo dodati i puter od kikirikija bez šećera, puter od lešnika ili tahini sos. Ove proizvode je najbolje uzimati u manjim pakovanjima, pošto nakon otvaranja ne mogu da stoje duže od nekoliko dana.
„Ukoliko vam okolnosti dozvoljavaju konzumiranje samo ponuđene gotove kuhinje, savet je da se uvek izaberu mesa koja su pripremljena kuvanjem, pečenjem ili na roštilju, dok je korisno izbegavati razne sosove i prelive sa kojima se serviraju. Opredeliti se češće za ribu, pogotovo ako je pripremljena na zdrav način, bez prženja i pohovanja“, posebno naglašava Tišma.
Ona podseća da su razne vrste peciva, koje se nude pored svakojakih poslastica, najčešći i najukusniji izazov, ali i najkaloričniji. Njih treba izbegavati koliko je to moguće ili ograničiti na konzumiranje jednom dnevno.
„Što se tiče proizvoda od mleka, kao što su bogati izbori sireva, koji su nezaobilazni deo mediteranske kuhinje, njih možete konzumirati bez griže savesti, isprobavati razne vrste i tehnologije proizvodnje. Naravno, sa onima koji imaju veći procenat masti u sebi, kao što su stari sirevi, kačkavalj i sirevi od parenog testa, treba biti oprezan i gledati da se ne pretera u užitku“, smatra naša sagovornica.
Uz sve navedene vrste namirnica, Dubravka savetuje da treba jesti i mnogo različitih salata i povrća koje nije pripremljeno pohovanjem i prženjem, kao ni zapržavanjem, uživati u svim vrstama voća koje i jeste, zapravo, zaštitni znak neke letnje destinacije, i osvežavati se ceđenim sokovima od citrusa.
„Dozvolite sebi svaki dan da se počastite nečim što i nije na listi zdrave hrane, ali nemojte preterivati u količinama i nastojte da održite balans između zdrave i one manje zdrave hrane“, poručuje Tišma, a sve to u cilju što kvalitetnijeg odmora, korišćenja benefita konzumiranja različitih lokalnih proizvoda i specijaliteta određenih turističkih destinacija, ali i ličnog zadovoljstva pokazanom samodisciplinom pri povratku u „realnost“.
Naslovna fotografija: Engin_Akyurt, Pixabay