Da li znate šta je vodonična ekonomija i koja je njena uloga u energetskoj transformaciji sveta?
„Evropa je postavila veliki cilj ispred sebe, ali njenim državama je potrebna veća fleksibilnost kako bi se kreirao dinamični sistem koji se oslanja na obnovljive resurse. U 20. veku proizvodnja energije tekla je samo u jednom pravcu – do korisnika. Fleksibilni sistemi su nam potrebni jer podrazumevaju energiju koja se proizvodi iz više izvora i teče u oba pravca. Njihov dodatni značaj je u tome što omogućuju da se sa manje resursa postignu bolji rezultati. Drugim rečima, dekarbonizacija postaje mnogo jeftinija. Fleksibilnost dolazi u različitim oblicima, a sama preduzeća joj mogu dati veliki doprinos, potencijalno ostvarujući prihod”, istakao je Vasić.
Dekarbonizacija, digitalizacija i decentralizacija proizvodnje i upravljanja energijom će transformisati način na koji mreža funkcioniše i kako se energija troši. Potrošači će proizvoditi električnu energiju iz sredstava kao što su solarni paneli i toplotne pumpe, zadržavati je u sistemima za skladištenje energije i kupovati je iz mreže kako bi dopunili sopstvene zalihe kada je to potrebno.
„Kompanija Eaton bavi se upravljanjem energijom od 1911. godine i samim tim smo svedoci transformacije i decentralizacije energije. Prelazak na električna vozila već proširuje naš svakodnevni odnos sa električnom energijom na manje poznate načine. U budućnosti će naše zgrade postati energetska čvorišta u kojima skladištimo i digitalno upravljamo električnnom energijom. Digitalna tehnologija će omogućiti da čak i najmanji proizvođači energije učestvuju na energetskim tržištima, pod uslovom da im pravila i propisi to dozvoljavaju“, dodao je Vasić.
Transformacija mreže uz distribuirane energetske resurse
Kako bi se postigla energetska fleksibilnost, potrebno je ulagati velika sredstva u distributivnu mrežu (DER). Rast distribuiranih resursa i dvosmerni tok energije mogao bi da transformiše celu mrežu.
„Energetska tranzicija dešava se u distribuiranom sistemu jer on zamenjuje energente dobijene iz tradicionalnih elektrana, čime se smanjuje emisija ugljenika. Zato mu se pridaje sve veći značaj. Uobičajeni primeri DER-a uključuju krovne solarne panele, skladišta baterija, skladištenje toplotne energije, električna vozila i punjače, pametna brojila i tehnologije upravljanja energijom u kući. Ipak, prelazak na obnovljive izvore energije će biti neujednačen proces, jer će termoelektrane na ugalj i gas ukloniti delove proizvodnih kapaciteta, dok će istovremeno obim decentralizovanih obnovljivih izvora koji dolazi na tržište biti nepredvidiv“, objašnjava Vasić.
Povezivanje resursa u jedan sistem
Važnu ulogu u smanjenju emisije štetnih gasova igraju i data centri jer omogućuju brzo i efikasno širenje skladišnog kapaciteta uz ispunjavanje ciljeva održivosti.
„Data centri imaju jedinice za neprekidno napajanje (UPS) sa velikom baterijom, kao i rezervne generatore koji sve češće koriste obnovljive izvore energije, a sve ređe dizel. Velike količine skladišnog kapaciteta i energije znatno doprinose pouzdanosti sistema i ostvarivanju fleksibilnosti. Zapravo, energetska tranzicija podrazumeva upravo povezivanje svih resursa u jedan stabilan i održiv sistem“, kaže Vasić i dodaje:
„Inteligentni sistemi zasnovani na obnovljivim izvorima, skladištenju energije i punjačima električnih automobila su već dostupni, ali preduzeća i pojedinci će ulagati u ove tehnologije samo ako mogu da vide isplativost investicije. Kroz ‘Spremni za 55’ paket vidimo da se politika, zakonodavstvo i regulativa usklađuju i idu ka klimatski neutralnoj Evropi do 2050. godine. Međutim, kreatori politike još uvek nisu u potpunosti upoznati sa procesom fleksibilnosti, jer je to sveža ideja koja nije uključena u mnoge zakonske regulative“.
Rešenje za sektore koji se teško snabdevaju strujom
Ciljevima dekarbonizacije može se doprineti i razvojem vodonične ekonomije, posebno u sektorima koje nije lako elektrificirati – teška industrija, transport na velike udaljenosti, brodarstvo, avijacija.
„Reč je o tehnologiji koja se oslanja na vodonična goriva koja znatno manje zagađuju okolinu od sadašnjih ugljovodoničkih. Vodonična vozila se već neko vreme proizvode, a naučnici svakodnevno razvijaju nove načine zamene starih fosilnih goriva vodonikom u različitim industrijskim sektorima jer će se time promeniti način funkcionisanja tržišta“, zaključuje Vasić.
Države se kreću različitim brzinama dok usvajaju regulative i razvijaju nove pristupe proizvodnji i upravljanju energijom. Naš region nije stožer promena, ali potreba za adaptacijom sa tehnologijom u centralnoj ulozi je jasna. Prelazak sa poznatih obrazaca vodi ka smanjenju globalnog zagrevanja i zato će obnovljiva energija i pitanje njene fleksibilnosti igrati ključnu ulogu u tome.
