Čak 70% biološke raznovrsnosti je izgubljeno krčenjem prirodnih staništa kako bi se dobila poljoprivredna zemljišta, a jedna trećina proizvedene hrane završi kao otpad.
Svetska organizacija za zaštitu prirode WWF pokrenula je kampanju #NEbacanjuhrane kojom želi da utiče na ljude da smanje količinu hrane koju bacaju i pošalju jasnu poruku donosiocima odluka da nam je neophodan funkcionalan sistem doniranja hrane koji bi omogućio i restoranima i prodavnicama jednostavan način pomaganja ugroženim ljudima.
Iz WWF-a poručuju da je čak 70% bioraznovrsnosti izgubljeno krčenjem prirodnih staništa za dobijanje poljoprivrednih zemljišta. Na kraju jedna trećina te hrane završi kao otpad.
„Hiljade vrsta biljaka, životinja, gljiva i mikroorganizama se koristi u ishrani širom sveta. Ta velika raznovrsnost života omogućava proizvodnju hrane u različitim okruženjima i omogućava ljudima pristup raznovrsnoj i uravnoteženoj ishrani. Osim vrsta koje jedemo, širok je spektar i ostalih vrsta koje su ključne u proizvodnji hrane – od polinatora, koji omogućavaju reprodukciju useva, do mikroorganizama koji obogaćuju zemljište. Ukoliko ne očuvamo ovu bogatu bioraznovrsnost, nećemo uspeti da suzbijemo glad do 2030. godine, što je jedan od UN-ovih Ciljeva održivog razvoja (SDG)“, ističe Fabijan-Hrvatin Peronja iz WWF Adrije.
Problem otpada od hrane stoji rame uz rame s problemima klimatskih promena i plastike, koja sve više ugrožava živi svet u našim morima. Ipak, zbog njegove ogromne količine, ali i iskorišćavanja zemljišta, vode i energije neophodnih za proizvodnju prekomerne količine hrane, naš je uticaj na planetu izuzetno velik. Čak 50 miliona tona voća i povrća u Evropi se baca isključivo zato što su „nepravilnog“ oblika, a sve to košta neverovatnih 140 milijardi evra. Ostaci hrane stvaraju nepodnošljiv pritisak na deponije, a njihovim razlaganjem nastaje gas metan, koji je veoma otrovan.
„Bacanje hrane ogroman je socijalni problem s obzirom na porast broja gladnih i siromašnih u svetu. Dok gojaznih ima oko 850 miliona, čak devet miliona ljudi umire od gladi. Kako bismo promenili ovu statistiku, neophodno je da svako od nas deluje. Za početak, dajte svoj glas za sistemske promene i recite jasno NE bacanju hrane“, zaključuje Peronja.
WWF kroz kampanju daje i savete kako sprečiti bacanje hrane u našim domovima. Na svetskom nivou bacamo oko 1,3 milijarde tona hrane godišnje (700 milijardi evra), na nivou Evropske unije 88 miliona tona (143 milijardi evra), a u Srbiji se baca oko 700.000 tona.
