Organizacija dešavanja je izuzetno bitan segment turističke industrije. Kako ističe Tatjana Vukelić, organizator programa u Kulturnom centru Vršac, manifestacija, pre svega, mora adekvatno da se istakne, dobro afirmiše i zauzme prepoznatljivu poziciju na mapi manifestacija koja se u našoj zemlji sve više uvećava. Ona smatra da su napori da se sačuva kvalitet, održi kontinuitet, privuče pažnja inovativnošću i kreativnošću ujedno i izazovi sa kojima se organizatori svakodnevno suočavaju. Kako se pandemija korona virusa odražava na ovaj zahtevan, ali i kreativan proces, kolika je zapravo uloga kulture u profilisanju kvaliteta turističkog proizvoda naše zemlje, sa kojim pitanjima se konstantno suočavaju organizatori, donatori, sponzori i učesnici manifestacija, a kakvi odgovori se smatraju zaista zadovoljavajućim saznajte u ovom zanimljivom tekstu.
Piše: Tatjana Vukelić, organizator programa u Kulturnom centru Vršac
Svedoci smo brojnih poteškoća sa kojima se svet u globalu suočava ovih dana. Posledice izazvane virusom COVID-19 osećaju se u svim oblastima, pa tako i u turizmu, kulturi i industriji događaja koja svoje poslovanje bazira na masovnosti i što većoj poseti kako domaćeg, lokalnog stanovništva, tako i inostranih posetilaca. Kako bismo govorili o uspešnosti jednog događaja mora da postoji tesna i neraskidiva veza između turizma, kulture i menadžmenta.
Mnogobrojne tradicionalne manifestacije svedoče o tome koliko je zapravo Srbija zemlja sa bogatim kulturnim nasleđem. One godinama okupljaju veliki broj posetilaca, pokretač su privrednog razvoja, a neke od njih samostalno čine brend destinacije. Uloga događaja je od sve veće važnosti za konkurentnost destinacija na tržištu. Kroz njih se na jedinstven, originalan i kreativan način prikazuje kulturna baština, nasleđe i kultura generalno, kako celokupne zemlje, tako i regije i mesta u kojem se događaj organizuje. Danas slobodno možemo reći da postoji tržište kulturne ponude isto kao što postoji tržište robne ponude. Sama po sebi, manifestacija mora da se istakne i zauzme svoju poziciju na mapi manifestacija koja se u našoj zemlji sve više uvećava. Sačuvati kvalitet pre svega, održati kontinuitet, privući pažnju inovativnošću i kreativnošću izazovi su sa kojima se organizatori svakodnevno susreću.
Pitanje od kojeg organizator polazi jeste: „Šta nas izdvaja i šta je to što nudimo, a da drugi ne mogu da ponude?”. Što je odgovor na pitanje jasniji i konkretniji time je i uspešnost manifestacije veća i probijanje na tržište lakše. Kvalitet se profiliše kroz uslove koji se stavljaju na raspolaganje, kritički osvrt, nagrade, promocije…
Da bismo rekli da smo uspešno realizovali događaj neophodno je da se poklope ponuda i potražnja između organizatora i učesnika kulturnog događaja. Tek tada je posetilac zadovoljan finalnim proizvodom.
Kao organizatori moramo biti svesni da su kvalitetni uslovi neophodni za uspešnu realizaciju događaja, jer kvalitet učesnika u suprotnom gubi na značaju. Kao primer može se uzeti organizacija internacionalnog festivala folklora gde su od izuzetnog značaja kvalitetna scena, ozvučenje, akustičan prostor, uređen ambijent, kako na otvorenom, tako i u zatvorenom prostoru, organizacija pratećih sadržaja poput tribina, radionica i okruglih stolova kroz koje se prate trendovi i unapređuje dalja organizacija. Festival dobija na značaju unapređenjem ovih faktora i samim tim postaje interesantan domaćim i inostranim ansamblima, jer učesnici su ti koji postavljaju pitanje: „Zbog čega želim biti deo ovog događaja?”.
Tek kada se ispune svi ovi uslovi može se reći da smo na dobrom putu da proizvedemo kvalitetan događaj.
Ono što je neizostavno jeste pomoć kroz donacije i sponzorstva koju organizator događaja mora obezbediti.
Pitanje koje se postavlja od strane donatora i sponzora jeste: „A šta ja imam od toga?”. Što organizator da konkretniji i precizniji odgovor veće su mogućnosti i verovatnoća da će dobiti finansijsku podršku od pomenutih. Kada govorimo o materijalnim faktorima, bitno je praviti razliku između profitabilnih i neprofitabilnih manifestacija. Tek kada se dobiju odgovori na sva postavljena pitanja i ispune svi aspekti, kada su učesnici događaja prikazali najbolje od sebe što većem broju posetilaca, i kada su sponzori zadovoljni pruženim marketingom, može se reći da je kulturni događaj ispunio očekivanja i opravdao svoje postojanje.
Svaka manifestacija ima svoju ciljnu grupu i u skladu sa tim radi se na animaciji publike. Ozbiljnost u pristupanju organizaciji ista je kod manifestacija koje okupljaju na hiljade posetilaca i kod događaja namenjenih manjim ciljnim grupama.
Ono čemu se okrećemo u periodu koji sledi i kada se ceo svet suočava sa posledicama virusa jesu priprema i realizacija događaja na otvorenom koji su namenjeni domaćoj publici, pogotovo u letnjem periodu kada je zbog aktuelne situacije otežana mogućnost daljih putovanja i odmora.
Industrija događaja može u ovom periodu biti odličan vid zabave, opuštanja i kvalitetno provedenog odmora. Iz svega lošeg sa čime se susrećemo može se izvući i dobra pouka, a to je okretanje ka domaćim sadržajima i vrednostima. Možda baš kroz događaje koje posećujemo proširimo svest o sredini u kojoj živimo i naučimo nešto za šta do sada nismo imali vremena. Radnike u kulturi vezuje zajednički optimističan pogled na svet oko nas i ideja da treba što više raditi na očuvanju kulture kao prostora u kojem nastaju i oblikuju se identiteti pojedinaca, grupa i nacija. Jasno nam je koliko je ulaganje u kulturu neophodno i pitanje je kolektivne odgovornosti.
Kada govorimo o ulaganju, ne misli se samo na materijalne faktore, već prvenstveno na podizanje nacionalne svesti i kvalitetan obrazovni sistem. Jedino obrazovana osoba sa usvojenim sistemom vrednosti može ostaviti u amanet budućim generacijama vrednost koja se usavršava i unapređuje. Kultura sama po sebi nije profitabilna, ona stvara duhovnu, a ne materijalnu vrednost. Kultura je nadživela sve nedaće ovog sveta, svaku promenu ili svetsku krizu, iz čega se može zaključiti da sve prolazi, ali ona opstaje. Kultura je besmrtna.