O značaju kampovanja, o tome ko su zapravo kamperi, kakva se filozofija života krije iza ove aktivnosti, koje sve benefite sa sobom nosi kamperski način života i odgovoran boravak u prirodi piše Vladimir Đumić, predsednik Kamping asocijacije Srbije.
Kada čujete reč KAMPOVANJE, šta je vaša prva asocijacija?
- Priroda?
- Sloboda?
- Dosadni insekti?
- Ljudi s velikim rančeviima i šatorima?
- Kamping prikolice i kamperi na predivnom mestu u prirodi?
- Najbolje jutro s pogledom od milion dolara?
- Bezbrižnost?
- Biciklisti koji raspakuju šatore pre kiše?
- Doručak na travi?
- Ili možda neka sasvim druga slika?
Sto ljudi – sto ćudi, sto razmišljanja
Tako je i u slučaju kampovanja. Svako ima svoju sliku, ali svi oni koji nikada nisu doživeli kampovanje kao oblik odmora/smeštaja/iskustva, uglavnom imaju velike predrasude.
Nažalost, slična je situacija i sa ljudima koji su zaposleni u državnoj administraciji i koji iz razloga nedovoljnog poznavanja kampovanja nisu spremni da se ozbiljnije posvete ovoj temi. A upravo kampovanje označava taj održivi razvoj u nekom malom mestu, selu, gradiću u predivnoj okolini, na reci ili jezeru; upravo je kamp kao oblik smeštaja idealan da privuče one ljude koji vole prirodu, koji žele da uživaju u prirodi, daleko od urbanih sredina, gužvi, svetlosnog i zvučnog zagađenja, one koji se odgovorno ponašaju u prirodi.
Upravo potreba za kretanjem (pešačenjem), vožnjom bicikla umesto automobila i kampovanjem umesto odsedanja u prenatrpanim i bučnim hotelima, koja postoji već veoma dugo, dodatno je pojačana pojavom pandemije korona virusa.
Ljudi su veoma brzo, čak i oni tvrdokorni „protivnici kampovanja“, shvatili značaj boravka u prirodi, na otvorenom, podalje od gužvi, na svežem vazduhu, jer ovog puta su bili primorani da ostanu u svojim kućama/stanovima koji su postali pretesni i teskobni, posebno dolaskom proleća.
Tako su i smernice SZO-a, UN-a i Evropske unije u postpanedmijskom svetu krenule u pravcu pešačenja, biciklizma i boravka na otvorenom, jer to donosi zdravlje. Vrlo je prosto.
Kada me neko pita šta je meni toliko dobro u kampovanju, vrlo lako uspem to da mu objasnim. To zvuči otprilike ovako: Zamisli da se odvezeš na sat vremena od grada, u zonu gde je oko tebe samo šuma, a još bolje ako ima neki potok, rečica, reka, jezero. Nađeš idealno mesto i postaviš šator, a dok to radiš čuješ samo ptice, žubor vode i uživaš u zracima Sunca koji se probijaju kroz krošnje stoletnih stabala. Onda odeš u jednu dugu šetnju, napiješ se izvorske vode, ubereš po koju šumsku jagodu, kupinu, smokvu… Potom se malo okupaš u ledenoj vodi planinske reke ili jezera, osušiš se i osunčaš na nekoj steni. Sa sobom nemaš baš ništa. A kad se vratiš do svog šatora, lagano pripremiš vatricu, pa kako pada veče, raspališ je i pripremiš nešto što možeš da ispečeš na štapu ili u malo folije koju zavučeš u žar. I možda si sam, a možda imaš i fenomenalno društvo. Razgovarate o svemu. Često o svemu o čemu inače ne razgovarate. Pričate o umetnosti, o muzici, o životu, o dobrim navikama, o današnjici. I dok vatrica pucketa, kad postane malo vruće, odmaknete se par koraka, okrenete leđa vatri i kada pogledate u nebo oči vam se napune slikom milijardu zvezda koje konačno možete videti u punom sjaju. Zamislite, nazire se i Mlečni put. I dok vam vilica pada pred ovim prizorom, iz daljine tišinu narušava tek poneki ćuk sa najvišeg drveta.
A na kraju dana, kad vas je već vazduh opio, vatrica ugrejala i spolja i iznutra, polazite na spavanje u šatoru. Legnete na zemlju, tek sa nekim podmetačem da vam bude udobnije, ali i dalje ste na zemlji koja iz vas izvlači sve ono što vašem telu ne treba, vazduh je i dalje prepun kiseonika, miriše, čuje se poneka noćna ptica, žaba, a mrak je potpun, crn i ne vidite ni sopstvenu šaku, čak ni kad je stavite ispred nosa.
Naučne činjenice idu u korist kampovanja
I u takvom ambijentu, uz sav taj mrak, kiseonik i zemlju, vaše telo se regeneriše brzo jer noć je prirodni stimulans za lučenje hormona melatonina. Melatonin je upravo taj koji započinje san i deluje kao najmoćniji antioksidans u telu. U isto vreme, melatonin je i stimulator imuniteta. Cirkadijarni ritam (izmena noći i dana) upravo stimuliše epifizu (žlezdu u mozgu) da započne lučenje melatonina. Na kampovanju taj ritam hvatate lako.
Nauka kaže da melatonin snižava nivo kortizola, hormona stresa, te u stvari umiruje telo i priprema ga za mirovanje, za san. Zamislite kako je to sve moćno kada nemate svetlosnog zagađenja, kada je vazduh čist i prepun kiseonika, kada ležite na zemlji u šatoru ili spavate u prikolici, kamperu. I na kraju, tu je i treći hormon, koji se izlučuje isključivo tokom noći – hormon rasta. Kod dece ima značajan učinak na rast tela, kod odraslih ljudi održava elastičnost kože i mišićnu masu, odnosno ima snažan uticaj na samopouzdanje i čvrstoću volje. Taj hormon stvara se isključivo između 23 sata i 1 sat po noći, snižava nivo kortizola u krvi, te omogućuje regeneraciju tela.
Dakle, da skratimo ovu naučnu priču, kampovanje je zdravo i pozitivno utiče na fizičko i mentalno zdravlje čoveka.
Stvar je u doživljaju, ne u komoditetu
Još jedna predrasuda koja me „žulja“ već 20 godina je vezana za kampere kao vrstu gostiju koja se razlikuje od drugih. Često sam čuo od naših ljudi pitanje zašto bi gost išao da spava u šatoru ili prikolici ako za iste novce može da spava i u lepoj sobi. Moj odgovor je uvek bio isti: To prosto nije taj gost. Kamperi spavaju u šatorima, prikolicama, kamperima jer to vole i komparacija cena ovde nema nikakav značaj. Stvar je u doživljaju, ne u komoditetu.
Činjenica je da je kamping industrija u Evropi razvijena već 50 i više godina i da je to danas više od 25% ukupnog turističkog prometa u svim zemljama EU.
Kamperi su često porodični ljudi, ali i stariji parovi bez dece koji svoje penzionerske dane provode putujući po celom svetu u vozilima koja vrede i do pola miliona evra. Često mogu da čujem priču nekog para koji je zagazio u sedmu deceniju koji kažu da su prodali svoj stan u Danskoj, Belgiji, Nemačkoj i da sada putuju tokom cele godine širom Evrope, a često i dalje.
Kamping asocijacija Srbije
Kamping asocijacija Srbije, kao i svake godine, ove godine će uzeti učešće u godišnjoj Skupštini Evropske federacije kamping organizacija i asocijacija parkova za odmor (EFCO & HPA) koja će se održati u Parizu krajem juna.
Najavićemo brojne uzbudljive projekte i neke nove proizvode na kojima ćemo raditi u narednih nekoliko godina.
Evropskim kamperima u Srbiji nudimo smeštaj u više od 40 kampova koji nude upravo ono što se više ne može naći u evropskim kampovima, a to je mir, mali broj gostiju, prijatna atmosfera, tišina, atraktivna okolina i uživanje u svim lepotama divljine, netaknute prirode, ali i seoskog turizma, tj. uživanje u zdravoj i tradicionano pripremljenoj hrani u kampu.
Kampovi Srbije su predstavljeni na adresi www.camping.rs
U saradnji sa Turističkom organizacijom Srbije svake godine izdajemo brošuru „Camping i Caravanning u Srbiji“ gde predstavljamo domaće kampove. To je jedna od najtraženijih brošura na evropskim sajmovima turizma.
Čekaju nas uzbudljive godine kada je u pitanju razvoj kamping turizma u Srbiji jer se otvaraju brojne mogućnosti, a trend odlaska u prirodu i boravka u istoj je sve veći.
I mnogi će se tek odlučiti da probaju da kampuju, jer čuli su od drugih da je zabavno, da je drugačije, da vredi probati. Kampovanje je zaista zabavno, jer vas tera da iskočite iz sopstvene zone udobnosti i komfora, a tek tu počinje da se dešava život i da se stvaraju nezaboravne uspomene.
Kampovanje je sloboda.
Piše: Vladimir Đumić, predsednik Kamping asocijacije Srbije
