U susret 43. Međunarodnom sajmu turizma u Beogradu, upriličili smo intervju sa direktorkom Beogradskog sajma Dankom Selić koja je za turistički portal Turizmarium dala odgovore na pitanja koja se odnose na rad i funkcionisanje Beogradskog sajma tokom uporne pandemije korona virusa, sa kakvim Covid-19 posledicama se sajamska delatnost i danas suočava, kakve su perspektive daljeg razvoja i delovanja, kakvi su, generalno, efekti poslovanja Beogradskog sajma i slično. Kada je reč o organizaciji sajmova, gospođa Danka Selić ističe da bi se zbog samog karaktera turizma kao fenomena, sajam turizma mogao opisati kao malo suptilniji nego neki drugi. Njegova organizacija je, po njenom mišljenu i iskustvu, zahtevnija jer podrazumeva znatno širi spektar i specijalizovanih i opštih tema koje su dostupnije širem krugu posetilaca „opšteg tipa“.
Intervju radila: Nina Kovačević
Svi smo svesni činjenice da je pandemija korona virusa ostavila značajan trag na svaki segment poslovanja, a posebno na onaj koji se odnosi na realizaciju manifestacija sajamskog tipa. Kakvo je stanje što se Beogradskog sajma tiče?
Beogradski sajam je kroz pandemijski period prolazio kao fenomen verovatno svetskih razmera. Punih godinu i po dana kompaniji je bilo onemogućeno poslovanje, istovremeno je na sajmu aktivirana prva kovid-bolnica u Evropi, a potom i punkt za vakcinaciju, koji su ostvarili fantastičnu humanitarnu misiju, ali na neki način i bili prepreka za reaktiviranje osnovne, sajamske delatnosti. Vremenom se, zbog nepouzdanih i nepredvidljivih eksternih uslova poslovanja, menjao i odnos izlagača i posetilaca prema sajamskim manifestacijama, da bi konačno čitava delatnost bila dovedena na sam rub propasti. Za sve to vreme, kompanija je ispunjavala svoje zakonom propisane obaveze. Relativnim relaksiranjem antiepidemijskih mera, u poslednjih nekoliko meseci, Sajam pokušava da svoju delatnost doslovno reanimira, i u tome nekako uspeva, naravno u bitno promenjenim uslovima opstajanja i za Sajam i za društvo u celini.
Mnoge zemlje su počele da relaksiraju mere koje se odnose na putovanja i boravak stranih državljana u njima. Vidite li Vi naznake eventualnog vraćanja na „staro“ iz perspektive industrije u kojoj poslujete ili možemo očekivati nešto novo?
Prema našim saznanjima, u odnosu na sajamsku delatnost ni na globalnom planu ni u regionalnom okruženju nema izuzetaka niti posebnih privilegija kad su u pitanju lokalne antikovid mere. To znači da je malo šta u vezi sa fizičkom komunikacijom među ljudima, pa i u poslovnim komunikacijama, na međunarodnom planu moguće dovoljno dugoročno predvideti. Nadamo se da bilo kakve nove mere u tom pogledu neće biti i korak nazad za našu delatnost, bez obzira na očigledno posustajanje korone.
Po čemu se Beogradski sajam razlikuje od ostalih u regionu i, recimo, u Evropi? Da li ga karakteriše neka specifičnost?
Mi već imamo nekoliko sajmova koji su, barem do pojave pandemije, svojom veličinom i performansama mogli da se porede sa manifestacijama nekih od najpoznatijih evropskih i svetskih sajamskih centara. U zavisnosti od tačke gledišta, razlika između nekih naših i svetskih manifestacija je mnogo manja nego između opšteg stanja privrede, tehničko-tehnološkog razvoja i svih drugih potencijala u okviru kojih funkcionišu poznati svetski sajmovi i naš.
Radi se o tome da bi, uprošćeno shvaćeno, trebalo uporediti veoma široku lepezu ionako teško merljivih poslovnih efekata i najrazličitijih drugih, kratkoročnih i dugoročnih posledica sajamskih aktivnosti pojedinih sajmova, sa nekakvim projektovanim istovetnim ulaznim parametrima – brojem i vrstom izlagača, njihovim i vašim troškovima, svim onim što čini jedan poslovni input, ali kvantitativno sveden na istu startnu poziciju za sve.
Čak i na regionalnom planu konkurentski sajmovi posluju u različitim privrednim i ekonomskim ambijentima, po drugačijim pravilima, pa ih je teško, radi upoređivanja, svesti na istu startnu poziciju. Ipak, bez mnogo ustručavanja, može se konstatovati da je prema svim ili gotovo svim fizičkim parametrima Beogradski sajam u odnosu na regionalnu konkurenciju – lider. Nadam se da ćemo ponovo imati i najveći obim poslovanja, najviše izlagača, najveću posetu…
Sa fokusom, pre svega, na turističku delatnost, izuzevši ostale industrije koje sajam promoviše, da li je organizacija Sajma turizma zahtevnija od organizacije ostalih manifestacija?
U izvesnom smislu, zahtevnija je jer podrazumeva znatno širi spektar i specijalizovanih i opštih tema koje su dostupnije širem krugu posetilaca „opšteg tipa“, koji na sajam dođu bez konkretnog cilja, možda po ideju kojom će da se bave u relativno dugom predstojećem periodu. Kao i posetioci-namernici, i oni imaju posebne zahteve koje treba naslutiti, prepoznati i krenuti im u susret, jer će u protivnom lako i neobavezno krenuti nekim drugim tokom. Zbog karaktera turizma kao fenomena, možda bi se ovaj sajam mogao opisati kao malo suptilniji nego neki drugi.
Koliko je ovaj vid manifestacija i promocije turističke ponude, kako Srbije tako i ostalih zemalja, značajan za celokupnu privredu naše zemlje?
Upravo kad je rad Sajma blokiran, krajem marta 2020. godine, Analiza ekonomskog uticaja poslovanja Beogradskog sajma na nacionalnu ekonomiju za 2019. godinu, koju je izradio Ekonomski institut, pokazala je da su ukupni efekti poslovanja Beogradskog sajma u 2019. godini procenjeni na 14,4 milijardi dinara vrednosti prodate robe i usluga, 4,3 milijarde dinara bruto dodate vrednosti, 1.961 generisano novo radno mesto i 2,8 milijardi dinara ukupnih poreskih prihoda. Pokazalo se da se svaki dinar zarađen pod kupolom Beogradskog sajma u ekonomiji dalje uvećava za još 2,48 puta, a na nivou kompanije, kao izolovanog privrednog društva, to je čak 9,1 puta (što je 15-20 odsto bolje od svetskog sajamskog proseka). U pogledu zaposlenosti, istraživanje je pokazalo da je svaki zaposleni zbog sajamske aktivnosti u 2019. proizvodio u ekonomiji, bilo indirektno ili indukovano, još jedno radno mesto, a u slučaju izolovanog preduzeća Beogradski sajam – svaki njegov zaposleni u 2019. stvarao je približno čak jedanaest radnih mesta. Konačno, procenjeno je da su samo događaji Beogradskog sajma privukli u Beograd više od gotovo 70 hiljada stranih i 24 hiljade domaćih gostiju, koji su zajedno ostvarili potrošnju od oko 1,3 milijarde dinara. Vredi još jedanput ponoviti: U gradu Beogradu kao glavni razlog boravka 7,45% gostiju je navelo posetu nekoj sajamskoj manifestaciji. Od oko milion stranih turista koji su posetili Beograd u 2019. godini, njih 70 hiljada odselo je u nekom od beogradskih hotela isključivo u cilju posete Beogradskom sajmu.
Bilo je to, dakle, neposredno „pre korone“. Nadamo se da ovakav sajamski potencijal neće biti izgubljen.
Da li smatrate da bi generalno nešto trebalo unaprediti kada je u pitanju poslovanje Beogradskog sajma i njegova saradnja sa predstavnicima privrede? Da li imate neke uzore u smislu primera dobre prakse kada je ovakav vid poslovanja u pitanju?
Neposredna saradnja sa predstavnicima privrede, pogotovo iz branši predstavljanih na našim manifestacijama, uključujući nadležne državne instance, organe i institucije, sastavni je deo, čak i uslov i posledica, naših redovnih poslovnih aktivnosti. Sajamska delatnost je bez čvrstih i trajnih veza sa svim linijama privrede zapravo nemoguća. Ako neka od karika u toj složenoj mreži veza zataji, to se odmah vidi ili oseti. Da bi se i takvi poslovni slučajevi sveli na minimum ili na nulu, naravno da koristimo različita iskustva naših konkurenata ili partnera iz regiona i šire, ali svi radimo u bitno različitim okolnostima da bi danas iko od nas bio spreman da nekritički „prepisuje“ rešenja ili se čak ponudi kao „uzor“.
