Samit je doneo značajan iskorak u nacionalnim ambicijama i akcijama privatnog sektora u pravcu ubrzanog odgovora na klimatske promene
Čelnici vlada i lideri privatnog sektora pojačali su zamah za suočavanje sa klimatskim pomenama na Samitu Ujedinjenih nacija o klimatskim akcijama i demonstrirali rastuće prihvatanje da se tempo klimatske akcije mora ubrzati.
Sedamdeset sedam zemalja se obavezalo da će do 2050. godine svesti emisiju gasova sa efektom staklene bašte na nulu, što je praćeno najavom sedamdeset zemalja da će ili unaprediti svoje nacionalne akcione planove do 2020. godine ili da su već započeli taj proces.
Više od sto biznis lidera, uključujući i biznise ukupne vrednosti preko dva triliona dolara, predstavili su konkretne akcije za ispunjenje ciljeva Pariskog sporazuma i za ubrzanje tranzicije od sive ka zelenoj ekonomiji.
Lideri brojnih zemalja kao i više od sto gradova, mahom velikih, najavili su značajne i konkretne nove korake u borbi protiv klimatske krize.
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš na zatvaranju Samita izjavio je na je dat snažan podsticaj jačoj klimatskoj akciji – „Pred nama je veliki put. Potrebni su nam konkretniji planovi, više ambicija od većeg broja zemalja i biznisa. Potrebno je da se sve finansijske institucije, i javne i privatne, konačno i za sva vremena opredele za zelenu ekonomiju.“
Lideri mladih, uključujući Gretu Tunberg (Greta Thunberg), posebno su istakli potrebu za urgentnim i snažnijim akcijama lidera, ali su i obećali da će pozvati lidere na odgovornost.
Prema procenama UN-a, svet će morati da poveća svoje napore tri do pet puta u cilju zadržavnja klimatskih promena na nivou koji je nauka definisala kao prihvatljiv – porast temperature od najviše 1,5°C, kako bi se izbegla eskalacija štete uzrokovane tim promenama koja je već vidljiva širom sveta.
„Nauka nam govori da ako nastavimo da se ponašamo kao do sada, do kraja veka ćemo se suočiti sa povećanjem globalne prosečne temperature od najmanje 3 stepena. Urgentnost klimatskih promena je trka koju u ovom trnutku gubimo, ali je isto tako trka u kojoj možemo da pobedimo. Ovo nije samit na kojem se pregovara o klimi. Sa prirodom se ne pregovara. Ovo je samit o klimatskoj akciji.” – rekao je Gutereš.
Neka od značajnijih opredeljenja za klimatsku akciju koja su se mogla čuti na Samitu:
- Francuska je najavila da neće sklopiti bilo kakav trgovinski sporazum sa zemljama u kojima su na snazi politike koje su u suprotnosti sa Pariskim sporazumom.
- Nemačka se obavezala da će do 2050. godine biti karbonski neutralna.
- Dvanaest zemalja se obavezalo da će dati finansijski doprinos Zelenom klimatskom fondu, koji predstavlja zvanični finansijski mehanizam za pomoć zemljama u razvoju u primeni praksi za adaptaciju i ublažavanje uticaja klimatskih promena. Prethodno Norveška, Nemačka, Francuska i Ujedinjeno Kraljevstvo najavile su da će udvostručiti svoja trenutna davanja.
- Velika Britanija najavila je da će udvostručiti svoja ukupna međunarodna finansijska sredstva za suočavanje sa klimatskim promenama na 11.6 milijardi dolara za period od 2020. do 2025. godine.
- Indija se obavezala da će povećati kapacitete energije iz obnovljivih izvora na 175 gw do 2022. godine kao i na dodatno uvećanje ovih kapaciteta do 450 GW, i objavila je da se 80 zemalja pridružilo Solarnom međunarodnom savezu (International Solar Alliance).
- Kina je izjavila da će smanjiti svoje emisije za više od 12 milijardi tona godišnje, kao i da će usvojiti trend rasta visokog kvaliteta i nisko-karbonskog razvoja.
- Evropska unija je najavila da će najmanje 25% sredstava iz narednog budžeta EU biti opredeljeno za aktivnosti koje doprinose klimatskoj akciji.
- Ruska federacija je najavila ratifikaciju Pariskog sporazuma, čime će ukupan broj zemalja koje su pristupile sporazumu narasti na 187.
- Pakistan je najavio da će zasaditi više od 10 milijardi stabala u narednih pet godina.
Na još nezabeleženom nivou akcije privatnog sektora:
- Grupa najvećih svetskih vlasnika kapitala, odgovornih za investicije u vrednosti većoj od 2 triliona dolara, se obavezala da će do 2050. godine preći na portfolio sa karbonski neutralnim investicijama.
- Osamdeset sedam velikih kompanija, kombinovane tržišne kapitalizacije od preko 2.3 triliona američkih dolara, obećale su da će smanjiti emisije i uskladiti svoje poslovanje sa onim što naučnici tvrde da je neophodno kako bi se ograničili najgori uticaji klimatskih promena — globalno povećanje temperature od 1.5°C.
- Sto trideset banaka, trećina globalnog bankarskog sektora, pristalo je da uskladi svoje poslovanje sa ciljevima Pariskog sporazuma.
U kontekstu prelaska sa energije iz neobnovljivih izvora na „zelenu“ energiju:
- Majkl Blumberg će povećati finansijski i geografski zahvat njegovih napora na postepenom izbacivanju uglja iz upotrebe na 30 zemalja. Svojim angažmanom, on je već doprinio da se zatvori 297 od 530 elektrana na ugalj u SAD.
- Francuska i Novi Zeland su najavile da neće dozvoliti istraživanje nafte i gasa na njihovom kopnu ili u njihovom podmorju.
- Šefovi država Finske, Nemačke, Grčke, Mađarske, Irske, Italije, Holandije, Portugala i Slovačke, su među onima koji su najavili da će raditi na postepenom iskorenjivanju eksploatacije uglja. Južna Koreja je najavila gašenje svoje četiri elektrane na ugalj, dok će još njih šest biti zatvoreno do 2022. godine, kao i da će udvostručiti svoje doprinose Zelenom klimatskom fondu.
Najavljene inicijative su osmišljene tako da se vremenom nadograđuju kako bi proizvele neophodan uticaj na globalnom nivou. Generalni sekretar je urgirao na vlade, biznise i ljude širom sveta da se pridruže inicijativama najavljenim na Samitu i obećao da će nastaviti „pritisak“ u pravcu još veće ambicije i akcije. Obećao je da će sistem Ujedinjenih nacija pružati podršku u implementaciji planova prezentovanih na Samitu, uz početni izveštaj koji će biti prezentovan na Konferenciji o klimatskim promenama – COP25 u Santijagu, prestonici Čilea.
